Tvoje usne su mi
Žarile vratne žile
Pa su one kucale
U brzom ritmu
Kada si žudio
Za svakim delom mene
I nisi se ustručavao da to i pokažeš Seća me boja pokrivača na boje Neba sledećeg jutra
Kada sam se probudila
Na tvojim grudima
Dok su me tvoje ruke
Čvrsto svezale
U strahu da ti ne odem.
Ali ja nisam bila ta
Koja je ikada pomišljala na odlazak.
Zato me ona seća i na onaj utorak Kada si otišao
U brzini
Sa rečima '' Zvaću te''.
Čekala sam.
Nisi nazvao.
Mrzim
Da mislim na tebe
Jer me to vraća u dane
Kada sam bila nemoćna
Tada mi je bila neizmerno potrebna tvoja pomoć
A tebe jednostavno
Nije bilo briga
To me nije ubilo
Iako si ti mislio da sam već odavno..
Mrtva.
Ali, ubiće me nešto drugo
Tebe sam preživela
Sada jača sam.
Ostala je koverta
Na pola upakovana
Mnoštvo suza
I jedan čovek nikad zaboravljen.
U galeriji
Pred ogromnom publikom
Stoji slika
Žene, u zagrljaju voljenog čoveka
I jednom posvetom
'' Ukoliko mene zaboravite, nemojte njega, bio mi je sve.''- [ ]