"Ne zaboravi me" - Završena

22 deo

Ja:Miloše...
M:Naravno, ja ću pronaći nekog ko meni odgovara da bude član ekipe. Nekog ko neće da te muva. Da pokuša da mi te oduzme.
Pređe prstom duž mog obraza pa ga ja udarim po ruci i odaljim istu od sebe.
Ja:Prestani da se ponašaš prema meni kao da sam tvoje vlasništvo!
Već vrištim i moj bes izbija na površinu. Zgromiću ga. Ustanem s kreveta i odgurnem ga te pođem ka vratima i otvorim ista pa izađem ne obraćajući pažnju na Lea koji je jurio za mnom. Uđem u svoju sobu i zalupim mu vrata pred nosem pa ista.
Miloš POV 
Čulo se škljocanje brave pa sam tako shvatio da se zaključala. Sada će da histeriše, baca stvari po sobi, lupa, preti da će se odseliti i na kraju doći da mi viče u facu. Standardno. Pogledao sam u Huga koji je bio smoren ovim, ali iznutra je brinuo za nju, i to dosta. Zato sada ne zna na koju će stranu.
Ja:Obavesti ostale, večeras idemo na naše mesto.
Kažem mu kada zaklima glavom potvrdno a onda mi onaj gilipter priđe i udari me pesnicom u rame. Poceškam se po nosu a zatim mu uzvratim tako što mu razbijem zub. Uhvati se za vilicu i ispljune krv na pod a onda začujem ponovno škljocanje brave, ona izađe i stane ispred nas dvojice.
I:Prestanite. Leo vrati se u svoju sobu, molim te.
Bila mi je okrenuta leđima i obraćala se njemu koji ju je gledao nekako tužno. Kao da je moli da ga pusti da me udari bahaha.
Ja:I? Šta ćemo, Ingvild?
Stavim ruke u džepove trenerke i osetim da će to da uradi.
I:Leo, mi raskidamo.
Kaže odlučno a zatim vidim kako me lik gleda retardirano.
L:Plašiš ga se, Ingvild? Ozbiljna si da ćeš zbog nekog kretena da odbaciš sve što smo...
I:Daj ne davi. Znaš da sam s tobom i bila kako bih ga odaljila od sebe. I? Nisam uspela. Kraj. Gotovo.
Kaže mu bez dlake na jeziku. Uvek je bila takva. Kaže šta misli bez obzira na posledice. Siguran sam da bi bilo isto, samo da je došla ranije na sastanak danas. Izderala bi se na Šefa. Ne želim da razmišljam o tome kako bi se to završilo...