"Ne zaboravi me" - Završena

42 deo

I dalje se sećam šta mi je pijana rekla pre par godina...
FLASHBACK
Ispija litru za litrom vodke i sedi na podu s razbijenim praznim flašama oko sebe, ruke su joj krvave. Pronašla sam je u skladištu koje se već dugo ne koristi, i mislim da joj nije baš najbolje čim se ovako napila.
Ja:Ing... hoćeš kući?
Potapše mesto pored sebe te joj priđem i sednem pored nje. Tada sam videla pikado strelice zabodene u Šefovu sliku. Tačnije u njegovu glavu od pozadi. Slikano kako sedi u stolici okrenut leđima, kao i uvek.
I:Htela sam da ga sledim. Da budem ista kao on. Bio mi je idol.
Iskapi poslednji gutljaj pića i baci flašu u stranu pri čemu se ista razbije. Htela sam da postavim brdo pitanja, ali sam ipak odlučila da ćutim i slušam je.
I:Jovana je uvek imala njegovu potporu. Ja sam bila neželjeno dete. Dete njegove prve žene koju nije voleo. Kad sam imala dvanaest, ukrala sam pištolj iz njegove kancelarije i pucala u stražara koji me je uhvatio.
Ušmrkne nos i otvori sledeću bocu. Kada bih pokušala da je zaustavim dok pije, verovatno bi me udavila.
I:Onda me je "tata" nalemao fest.
Počinje da se smeje nekontrolisano i bolesno. Dok briše suze sa lica. Prvi put je vidim kako plače. Nadam se i poslednji, jer ovo uopšte nije lep prizor.
I:Naredio je Jovani da ubije mog starijeg brata kada je imala samo petnaest. Tada je sve puklo u meni. Otišla sam do njihove zajedničke kuće u nameri da smaknem i "tatu" i Jovanu. Kada ih nisam našla... Ubila sam dve bliznakinje, njegove najmlađe ćerke, njegovu ženu, Jovaninu majku...
Dok je pričala, zamišljala sam kako hladnokrvno ubija to troje ljudi. Ne mogu da kažem da nije imala razloga ali... zašto njih? Zašto ne oca?
I:Da je bila tu, i Jovanu bih smakla ali... čekala sam do mraka da se vrate njih dvoje. Mazala sam krv ono troje po zidovima, istraživala kuću i onda čula ulazna vrata. Jovanin glas, i glas nekog momka. Tada sam već bila smirena i odlučila sam da se osvetim Jovani na najbolji mogući način. Da joj vratim za sve.