"Ne zaboravi me" - Završena

63 deo

Crno bela mala fotografija, koja je jedva očuvana u polupanom ramu za slike. Devojčica duge kose koja sedi starijoj ženi u krilu.
I:Daj mi to. Nemoj da ponavljam.
Tada sam shvatio. Ovo je Ingvild sa majkom. Ovo je njena soba, njena kuća koja se pretvorila u ruševinu.
Pružim joj ram koji zavrljači negde na policu. [...] Oboje sedimo na krevetu sa suprotnih strana od ovog drugog. Ćutimo. Izgleda da nema ništa od mog traženog seksa...
I:Shvatio si zar ne?
Razbije tišinu pitanjem te klimnem glavom znajući da me gleda sada.
I:Nećeš da mi postaviš pitanje?
Ja:Ne pitam ono što ne bih htela da mene neko pita. I sama znaš da krijem mnogo toga.
Nasmejem se ponavljajući njene reči od malopre, i tada skrenem pogled na nju. Mislim da je pravo vreme da saznam nešto o njoj.
Ja:Ko si ti?
Upitam je dok se gledamo u oči. Kada sam pomislio da će izbeći pitanje, čuo sam joj glas.
I:Ja sam osvetnik.
Kratak odgovor, pun mržnje. Nastavljam igru.
Ja:Kome se svetiš?
I:Svima koji su mi naškodili. Jovani, Šefu... Zato i jesam u ovoj bandi. Da pokažem Šefu da sam bolja od Jovane. Da moj autoritet ne može biti nadjačan. Čak i da je sto Jovani koje će pokušati da me povrede... ja nikada neću pokazati da sam ranjena.
Znao sam da je to tačno. Nikada je nisam video da... da je povređuje nešto, ili da pati... Odmah se iskali na osobi koja ju je razbesnela ali ništa više od toga.
I:Odgovori sada ti meni. Zašto ne gotiviš Andersona?
Ja:Ne želim da pričam o tome.
Odgovorim iste sekunde. Ne volim kada mi neko postavlja pitanja o Andersonu, to znači da moram da pričam o mami. Svaka tema koja je u vezi njega, je i u vezi mame.
I:Ako ti treba neko za razgovor o tome... pa... tu sam...
Kaže nesigurno čekavši moju reakciju. Klimnem glavom i krenem za Ingvild prema vratima.
Ja:Da... imam tebe...