3; Kako?

954 52 5
                                    

Ante Rebić

"Ajmo, više!"-Filip je viknuo iz boravka, baš sam si izabrao super partnera za traženje stana.

"A kamo se tebi žuri?"-Preokrenuo sam očima, pa navukao tenesice.

"Moram čuvat dijete navečer, Kristina je odlučila danas ići sa onim svojim kalašturama van."-Nekad mi ga je stvarno žao, ona njega šalta kako hoće.

"Ajde."-Izašli smo van iz stana, pa iz zgrade. Lara, Leonie i Luka su kod Larinih roditelja.

Sjeli smo u auto i ja sam ga pokrenuo, pa izašao na glavnu cestu.

"Što si onu malu jučer onako gledao?"-Filip je upitao, a ja sam se počeo smijati.

"Pa, dobra je mala."-Slegnuo sam ramenima, pa ubrzao.

"Pa je da, ali uopće mi nije tvoj tip. Vidi se da ima jezičinu, ti voliš ove mirne i poslušne."-Odmahnuo je glavom.

"Uopće nema jezičinu, samo je iskrena. Jutros me tražila broj."-Znao sam da hoće, čim sam se malo 'udaljio'; prepala se.

"I, jel zvala?"-Filipove oči su se zacaklile, odmah sam znao da je iskreno sretan zbog mene.

"Još nije."-Počeo sam se smijati, skrenuo sam u ulicu i pokušavao pronaći zgradu s brojem 4.

"Evo je!"-Filip je pokazao na crvenu zgradu.

"Pa gdje baš crvena."-Promrmljao sam, pa se sparkirao na parkingu zgrade.

Izašli smo van iz auta, pa pogledali oko sebe.

"Pa, dobro, blizu je centru. I imaš tamo neku pekaru, i dućan..."-Filip se okretao oko sebe.

"Blago meni."-Promrmljao sam, ajmo mi vidjeti stan.

+

Nakon sat vremena razgledavanja, kalkuliranja, kombiniranja, iznajmio sam stan.

Vratio sam se u Lukin stan po stvari, pa ih na brzinu preselio.

Trenutno slažem stvari u ormar i imam blagi živčani slom jer moram očistiti apsolutno cijeli stan.

Izgleda kao da je čisto, ali vjerujte mi, nije!

Mobitel mi je počeo zvoniti i ja sam se trznuo, zgrabio sam ga sa kreveta, pa se javio, "Da?"

"Hej Ante, ovaj, Lea je."-A, hvala Bogu da je netko normalan.

"Hej, šta ima?"-Upitao sam, drago mi je što je nazvala.

"Evo završila sam upravo s poslom... Jesi za kavu?"-Pa, mala je stvarno hrabra.

"Jesam, ali kasnije. Iznajmio sam stan i moram ga sad očistiti, inače ću poludjeti."-Žao mi je, ne mogu se nositi s ovoliko prašine.

"Može, može... Zovi kad si spreman."-Rekla je, pa prekinula poziv. Pa, ovo je bilo lako.

Čudno da nije nešto prigovorila.

Lea Tolić

"I? Šta je rekao!?"-Sanja je upitala.

"Rekao je da se vidimo kasnije."-Slegnula sam ramenima, pa to je najnormalnija stvar na svijetu.

"Ma, trebao je odma reći da!"-Sanja je odmahnula glavom.

"Sanči, čovjek ima svoj život, sumnjam da čeka samo mene."-Pa, nemamo 15 godina.

"Ma znam, ali kada ti se neko sviđa trebao bi odma juriti da vidiš tu osobu."-Možda je u pravu, a možda i nije. Mislim da nikada nećemo saznati.

"Strgan sam."-Tata je ušetao u stan i bacio se na kauč.

"Od čega, molim te?"-Sanja je upitala, pa nastavila kuhati.

"Kako si zla."-Tata je promrmljao, pa upalio televizor.

"Tataa, i ja sam tu."-Sjela sam pored njega i on me zagrlio.

"Znam srce, tu si već 21 godinu i nikako da te se riješim."-Rekao je, pa se počeo smijati.

"Siniša, kako možeš tako!?"-Sanja je izbacila donju usnicu. Sanja je moja pomajka i s tatom je već 15 godina. Mama je otišla kada sam ja imala 4 godine i nije se više pojavila.

"Joj, pa šalim se."-Tata je promrmljao, pa se pokrio dekom. Ja sam se ustala s kauča i sjela za stol, pa zgrabila mobitel.

"Jel se javio?"-Isuse, Sanja.

"Sanči, daj dečku mira."-Rekla sam, a ona se počela smijati.

"Ne razumijem ja vas mlade."-Odmahnula je glavom kroz smijeh, ja jako volim Sanju. Ona me praktički i odgojila, iskreno, tata ni u snu ne može naći bolju.

+

Ante Rebić

"Kakva si ti picajzla jebena."-Filip je rekao dok sam ja ribao nogice od kreveta.

"Filipe, ja samo volim kad je čisto."-Slegnuo sam ramenima, pa nastavio. Lako je kad imaš ženu koja sve očisti iza tebe.

"Joj, već je 21. Moram ić doma uspavat Davida."-21? 21!? Isuse Bože, skroz sam zaboravio na Leu.

Brzo sam otključao mobitel, pa je nazvao.

"Da?"-Tiho se javila, jao, što ako me mrzi sada?

"Lea, Ante je. Izgubio sam pojam o vremenu, šta radiš?"-Upitao sam, nadam se da me neće sterati u tri lepe.

"Spavam."-Rekla je, pa se počela smijati.

"Šta, ideš spavat s kokošima?"-Upitao sam, pa tko još spava u 21?

"Otprilike."-Uzdahnula je.

"Jesi još uvijek za tu kavu, ili?"-Molim te Bože; da je.

"Jesam, jesam. Taman mi treba sada kada si me probudio."-Rekla je kroz smijeh.

"Ajde šalji adresu! Kod tebe sam za 15 minuta."-Rekao sam, pa prekinuo poziv.

"A jesi šarmer."-Filip je promrmljao, pa navukao tenesice.

"Marš doma."-Rekao sam, pa se počeo spremati.

"Pusa, srce!"-Filip je rekao prije nego što je izašao van iz stana. Ma, što bi ja bez njega?

Navukao sam traperice i tenesice, pa zgrabio mobitel, novčanik i ključeve da stola.

Izašao sam van iz stana, pa iz zgrade. Sjeo sam u auto i pokrenuo ga, pa izašao na glavnu cestu.

Lea, Lea, kako sam samo mogao zaboraviti na tebe?

+

Uživajte! Hoću puno usputnih!

-Mirelče ❤️

OUR WORLD // Ante Rebićحيث تعيش القصص. اكتشف الآن