Zarobljena u svojim snovima

"Nisam više klinka"

Ema : "Mama, opušteno. Nisam više klinka mogu sama da se spremim za ekskurziju..."
Mama : "Uf, vreme brzo prolazi. Hajde, neću ti više dosađivati. Samo ne zaboravi da poneseš fotoaparat, da mi ne plačeš kasnije.
Ema : "Važi, mama"
-Mama me poljubi u čelo i ode-

Piščev P.O.W
Mlada Ema se sprema za prvu ekskurziju koja traje više od nedelju dana. Sva ushićena ne zna šta prvo da uradi. U autobusu će sedeti sa njenom simpatijom, Aleksejem.

Ema P.O.W
Jao, da li sam sve spakovala ?!
Amm, dnevnik nisam. Gde je nestao ?!
Mora da ga je mama negde sklonila...
Svaki put joj kažem da ne dira moje stvari a ona opet to uradi !
Tražim već pola sata, preostala mi je još fioka ispod kreveta.
Hahaha, sunđer bob stiker je na njoj, Bože kad se setim kad sam gledala taj crtać, baš sam odrasla. Ma šta lupetam imam samo 16 godina...
O Bože, baš su mi misli zalutale.
Mislim da je ovde, o ček evo ga.
Jej, konačno sam ga našla.
Hm, kakva je ono kutija. Iskreno se ne sećam da je tu stajala, ma možda samo imam amneziju otkud znam.

Piščev P.O.W
Ema polako otvara crnu kutiju sa ugraviranim njoj nepoznatim slovima. Već uplašena šta je čeka unutra prekriva oči rukama, ali i dalje gledajući kroz prste.
Prvo što je ugledala u kutiji je...