Friends..or something more?

<< Wedding? >>

HELENDRA P.O.V (Helendrina perspektiva)

Ubiću ga. Zovne li me još jednom..

„Helendra“ mrtav je. Skačem sa sjedišt i naginjem se preko Louisa do Zayna. Sad će on vidjeti. Čvrsto hvatam njegovu najveću „svetinju“ /kosu xdd/ i povlačim je nazad.

„Helen ruka ti je na mojoj faci!“  jadni Niall se žali jer sam slučajno stavila ruku na njegovu facu da bi' došla do Zayna.

„Retarde bolesni miči ruku! Helen miči ruku, jebote!“  Zayn se dere, Louis ispod mene umire od smjeha, Liam se okreće čas nama čas gleda na put, jer vozi. Par puta pokušava izvući moju ruku iz Zaynove kose no samo ga čupa još više na šta se ovaj dernja' kao da ga neko kolje, i psuje mu sve po spisku.

„Pokušavam ti pomoći“ otresito mu Liam govori i frkće, te se okreće naprijed pokušavajući da se usredsredi na put ali pored mene i Zayna čisto sumnjam da će. Uglavnom je Louis taj koji pravi probleme i ta “dežurna budala“ no on sad ni riječi ne progovara.

„Još jednom Zayn, još jednom me nazovim tim glupim imenom desiće ti se pakao“ Harry i Ria umiru od smjeha dok se Stephy samo krsti gledajući u nas.

„To je tvoje glupo ime!“ govori mi sad već kroz dernjavu. Povlačim ga jako još jednom dajući mu do znanja da neću da me tako zove pa da mi je i sam Bog dao to ime, no znam da se već sutra ili čak možda kasnije ovaj scenario ponavlja.

„Dobro, neću više!“ dere se te mu puštam kosu vraćajući se na svoje mjesto. Liam progovara jedno tiho „hvala Bogu“ i uskoro stižemo ispred škole.

„Louis, ideš li?“ okrećem se da ga nađem jer idemo zajedno u razred i uvijek zajedno ulazimo u školu. Pa sad je bio u autu sa mnom! Uočavam vitku figuru kordžavog dječka dok mi prilazi, za njim ide i Ria jer idu zajedno u razred. Još par puta se okrećem tražeći Louisa, pa kad ga uočavam kao i on mene prilazi mi.

„Idemo danas u kafe poslije škole?“ čupavac pita i mi se zgledamo klimajući glavama.

„Naravno, vidjet ćemo se u školi još i na odmorima“ Louis govori dok Ria nekome maše. U trenutku se svo troje okrećemo gledajući Nialla, Zayna i Liama. Oni idu u školu pored naše, jer su jedan viši razred od nas. Mašemo im i mi, dok mi se pogled zaustavlja na Zaynu koji usnama oblikuje „Helendra“. Mrštim se dok se on zlobno smješka i klima glavom. Mičem pogled sa njega dok se on udaljava cerekajući se. Završićemo mi to kasnije Z. Trza me školsko zvono te se pozdravljamo i krećemo ka učionicama gdje imamo čas. Nama je istorija, čini mi se. Nikad me nije previše zanimala, to je prosto nauka o mrtvima koja muči žive. 

....

Završena istorija. Hvaljen Isus i Aleksandar Makedonski!

„Hvaljen Aleksandar Makedonski!“ Louis govori dok mi prilazi i ja se smijem.

„Da znaš..zaspala sam“ govorim dok se šetamo hodnikom tražeći učionicu engleskog jezika. Na istoriji bi se smorila, dok sam jedva čekala jezike. Čisto i tečno bi govorila svaki, naročito engleski. Vjerojatno zato što mi je maternji haha. Profesorica je bila odlična, i svi su ju voljeli. Uvijek nasmijana i raspoložena 35-godišnjakinja. Ako voliš profesoricu, voliš i predmet koji predaje. Vječito pravilo u srednjoj školi. Uvijek skrenemo sa te određene teme i počnemu priču o životu uopšte, iznosimo činjenice i mišljenja..jednostavno volim to. Svi to vole. Čak i Louis koji mi uveliko nešto priča a ja samo klimam glavom. Grozna sam, znam.

„I tako ja nju pozovem na dejt i ona me otkači. Hej možeš li mislit' ?! šutne me, ne vjerujem!! Mene do sada niko nije šutnuo, ona je prva!“ vraćam se kao, slušajući o propalom dejtu. Jadničak.