Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 10. deo

~ Igra čežnje ~

●10.deo●

Kejt P.O.V.

Nakon pola sata vožnje kroz gužvu stignem napokon ispred njegove firme.
Popnem se uz par stepenica i prođem kroz klizna ulazna vrata.
Visoki beli zidovi su me okruživali dok sam grubim koracima išla niz hodnik. Na kraju hodnika dođem do pulta za kojim je sedela mlada žena.
K: Treba mi kancelarija Lea Vokera.
Xx: Imate zakazano?
K: Meni ne treba zakazano.
Odbrusim i pokažem joj značku na šta se blago uplaši, te mi zbunjeno odgovori.
Xx: Dru.. drugi sprat...
Klimnem joj glavom te produžim do lifta.
Vrata lifta su se otvorila i odmah mi se pogled zalepio za naziv na vratima. Direktor Leo Voker.
Podignem jednu obrvu i kut usne mi se izvije u osmeh. Trepnem brzo i začudim se sama sebi šta radim.
Pokucam i začujem tiho "uđi".
Provirim na vrata i ugledam ga kako premešta i potpisuje neke papire. Naglo zatvorim vrata, te on podigne pogled i mali smešak mu se stvori na licu.
L: Otkud... Vi?
Pokaže mi rukom da sednem, te izvučem ruke iz džepova i sednem na stolicu preko puta njega.
K: Treba nam još informacija, zato sam došla.

Leo P.O.V.

Primetim da joj je ruka zavijena, te se momentalno namrštim.
L: Šta ti je... Vam je sa rukom?
Pogledala je na tren u ruku te je vratila u džep.
K: Izliv besa, Vama nebitno.
Spustim pogled i počnem prstima lagano da tapkam po stolu.
L: Šta Vam treba?
K: Jeste li imali neke neprijatelje? Neko ko bi Vam naudio?
Zastanem na trenutak kako bih razmislio i na pamet mi je padala samo jedna osoba.
Uhvatim se neprimetno za čelo, ali je ona to naravno primetila.
K: I?
Izdahnem polako pa spojim pogled sa njenim.
L: Postoji neko, ali... nismo godinama u kontaktu...
K: Svako može da ima veze, bolje recite.
L: Moj polubrat Lukas. Još od detinjstva smo se svađali, svaki drugi dan smo jedno drugome lomili noseve. Naš otac je umro pre deset godina i od tada se nismo nikad čuli. Otac je meni ostavio ovu firmu, možda zato...
K: To može da bude motiv.
Prekinula me je i zapisala na papir verovatno njegovo ime, te je ustala sa stolice i pogledala me.
K: Ako mi bude trebalo još nešto, zvaću Vas.
Sa smeškom klimnem glavom, te ona izađe, a ja se naslonim na stolicu sa rukama ispod glave.