Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 24. deo

~ Igra čežnje ~

●24.deo●

Leo P.O.V.

Jurim za njom od njene firme, a ona se nikako ne zaustavlja niti umara. Trčala je po ovolikoj hladnoći u samo malom sportskom topu i šortsu. I to sve zbog onog debila. Onakve reči niko ne može da zaboravi.
Uletela je u zgradu i na tren zastala kod domara kako bi uzela rezervni ključ, jer smo i ona i ja ostavili naše stvari u sali.
Otključa vrata svog stana i krene da ih zalupi ali ja postavim ruku i time je sprečim.
Okrenula se naglo kako joj ne bih video suze koje su joj se već slivale niz lice. Sela je na kauč u dnevnoj sobi, te stavila glavu u ruke i počela da se ljulja napred - nazad.
Osvrnem se okolo ne bih li našao nešto čime bih je pokrio i zgrejao.
Pored prozora je imala veliku peć, ali je u stanu bilo jako hladno što me je dodatno zbunilo.
L: Jako ti je hladno ovde, hajde kod mene.
Kratko je odmahnula glavom. Čuli su se njeni mali jecaji, ali i dalje joj nisam video lice.
Odmahnem glavom, te izađem iz njenog stana i odem kod domara po ključ od moga stana.
Ubrzo se vratim kod nje sa mojim ćebetom, te sednem pored nje i ogrnem je. Pod mojim rukama se tresla od hladnoće. Krenem rukom prema njenoj kosi, ali se ipak povučem.
L: Odspavaj malo.
Ne dobijem odgovor od nje, te se lagano okrenem i izađem.
Zastanem u hodniku, te besno stegnem pesnice i zaputim se ka firmi.

Martin P.O.V.

M: Taj manijak više ne sme ulaziti u ovu zgradu, niko ne sme nas zaposlene da ometa. Svi znate šta se sve desilo Kejt zbog njega. Jel to jasno?
Svi iz obezbeđenja su mi klimnuli glavom i vratili se na svoja mesta.
Krajičkom oka ugledam Lea kako besno ulazi u zgradu.
Izdahnem umorno te stavim ruke na bokove dok mi se on približavao.
M: Gde je ona?
L: U stanu je, ne progovara ni reč.
M: Šta joj je rekao?
L: Kako šta joj je rekao?! Ko je on uopšte?!
M: Leo. Molim te. Samo mi reci šta se desilo.
Izdahnuo je iznervirano te vratio pogled na mene.
L: Vežbali smo u sali i odjednom se on pojavio i napao je. Rekao je kako kako mu se ona sada sveti i... nazvao ju je kurvom..
Iskolačim oči na tu reč te se lupim po čelu.
M: Pretpostavljam da ga je ona udarila?
Potvrdno mi je klimnuo glavom, te ja umorno sklopim oči i zabacim glavu unazad.
Taman sam krenuo nešto da kažem, ali me je telefon prekinuo.
Bila je to poruka od majčinog doktora.
- Stanje Vaše majke se pogoršalo, dođite što pre. -
Iznervirano mahnem rukama i vratim telefon u džep.
M: Nešto hitno mi je iskrslo, tako da ne mogu sad kod Kejt. Uzmi ti njene stvari i odnesi joj. Kaži joj da sam morao u bolnicu, znaće ona, a večeras ću doći da je obiđem.
Prođem pored njega i izađem napolje, te sednem u auto i ubrzo se nađem ispred bolnice.
Uđem brzo u sobu kod moje majke gde su već medicinske sestre i njen lekar bili oko nje i proveravali joj stanje.
Primetio sam njen zamotani zglob i odmah sam znao šta se dogodilo.
D: Isekla je vene plastičnim nožem, dali smo joj veliku dozu lekova za smirenje ali.. ona samo propada. Ovo će je ubiti.
Progutam knedlu te samo nemo klimnem glavom i sednem pored nje.
Lekar i medicinske sestre su napustili sobu te ostanem sam sa njom u sobi.
Spavala je čvrsto i infuzija joj je sporo tekla.
M: Nije moralo ovako da bude, ali došli smo u to stanje gde ne može niko da ti pomogne.
Izgovorim tiho i osetim kako mi se oči vlaže. Uhvatim je za ruku i pomazim nežno.
Vratim pogled na njeno lice i blago se osmehnem, te spustim glavu na njenu ruku i sklopim oči.