Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 53. deo

~ Igra čežnje ~

●53.deo●

*JUTRO*

Aleks P.O.V.

Budim se na stomaku sa nekom malom glavoboljom. Blago podignem glavu i pogledam na dole u svoje telo.
Nijedan komad odeće nije na meni, već je sve na podu oko kreveta.
Okrenem se na levu stranu i vidim Martina takođe golog kako spava.
Prisetim se sinoćnjih događaja i blago se osmehnem.
Treba da pratim svaki njegov korak i svaku njegovu radnju, a šta sam ja uradila? Zaljubila sam se u njega i sada spavala sa njim. To nisam trebala da uradim, ali kako sam mogla da se oduprem..?
Zavila sam čaršav oko tela i skupljenih obrva sam ga posmatrala dok se on polako budio. Izgleda da je on imao malo veću glavobolju od mene.
Prvo se okrenuo ka prozoru ali pošto mu je sunce smetalo okrenuo se ka meni.
Malo je reći da se zaprepastio kada me je video.
Pogledao je u moja gola leđa a zatim je prebacio pogled na svoje telo.
M: Jesmo li mi to..
A: Da.
Kratko mu odgovorim jer znam već kakav razgovor sledi nakon ovako provedene noći.
M: Au ovo nije smelo da se desi...
A: Ali se desilo.
M: Nisam ni trebao da dođem sinoć.
Pogledam ga namršteno znajući da se kaje.
A: Hoćeš da kažeš da sam ja kriva za ovo?!
M: Nisam to rekao. Ali ja sam tvoj trener i ništa više. Imaćemo probleme u stanici zbog ovoga.
Besno ustanem sa kreveta i to bez čaršava oko sebe jer me više nije bilo briga, ionako me je video golu.
A: Izvini što sam te uopšte pozvala i što sam htela da popijemo piće! Ispada kao da sam te naterala da spavaš sa mnom! Jesam li kriva što sam htela da se ovo desi?! Priznajem, htela sam da se ovo desi!
Uspravio se i on, te je kolenima išao po krevetu. Sišao je sa njega i stao pored mene, te postavio ruke na moje obraze i privukao me sebi. Ovo nisam očekivala...
M: Znam, zato ćemo rešiti ovo nekako. Nismo krivi što smo oboje želeli da se ovo desi..
Čekaj... i on je želeo ovo? A kao da on zna šta je želeo kad je bio pijan.
A: Bio si pijan, kako znaš da si hteo..?
Upitam ga tihim glasom dok mi je glava i dalje bila naslonjena na njegova gola prsa.
M: Pa ne napijem se ja tako lako, valjda znam koliko treba da popijem a da ostanem priseban.
Je li ovo moguće? Bio je svestan svega i hteo je ovo koliko i ja..?
Blago se odvojim od njega i pogledam ga odozdo jer je bio mnogo viši od mene.
A: Šta ćemo sad za posao?
Malo se zamislio, a zatim se nasmešio onako šmekerski.
M: Smisliću ja nešto.
Namigne mi što mi izvuče osmeh na lice, te se još jače zagrlimo.
Njegov telefon se odnekud začuo, te smo počeli oboje da ga tražimo. Jedva smo ga našli ispod njegovih pantalona na podu, te se on javio.
M: Ej Kejt.
"Možeš li doći..?"
Glas joj je drhtao i nisam bio siguran šta se dešava ali sam se plašio da se Rej nije ponovo pojavio.
M: Jel Rej uradio nešto tebi i Leu?
"Nije..."
M: Šta se onda desilo?
Ćutala je nekoliko trenutaka, te duboko udahnula.
"Lukas..."