Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 66. deo

~ Igra čežnje ~

●66.deo●

Kejt P.O.V.

L: Da ti ja operem kosu?
Samo sam se nasmešila i okrenula mu leđa nameštajući se.
Za par trenutaka sam osetila njegove ruke u svojoj kosi. Nežno je prelazio po mojoj koži glave masirajući me i utrljavajući penu.
Zatvorila sam oči uživajući u svakom njegovom dodiru. Iako je već odavno stvorio dobru penu nije vadio ruke iz moje kose.
U jednom trenutku se skroz prepustim i zabacim glavu unazad naslanjajući se na njegovo rame.
Obavio je ruke oko mog stomaka trljajući penu i po njemu. Okrenula sam glavu u stranu pronalazeći njegove usne i ljubeći ih gladno.
Pena iz moje kose se slivala niz moje a ujedno i njegovo telo.
Polako me je gurao ka pločicama sve dok nisam stajala pripijena između njih i njegovog tela.
Nežno je prelazio rukama preko mojih leđa, zadnjice a zatim i nogu.
Sa svakim njegovim dodirom je svaki deo moje kože postajao sve topliji i dovodio me do ludila.
Okrenuo me je ka sebi i privukao u poljubac.
Odjednom se istrgnem iz njegovog zagrljaja i vrisnem glasno.
L: Šta ti je?
Uplašeno me je pitao, a ja nisam izdržala da se ne nasmejem.
K: Hladna voda bre...
I on se nasmejao, te me uzeo u naručje onako mokru.
L: Idemo da se ugrejemo onda..
Doneo me je do kreveta i lagano spustio da legnem. Legao je preko mene i prebacio tanki čaršav preko nas.
Iskreni osmesi nisu spadali sa naših lica, ostali smo ispod čaršava sigurno satima razmenjivajući dodire i poljupce.
Nikad se nisam ovako voljeno osećala. Njegovi zagrljaji su bili čvrsti, iskreni i topli. Kada obavije svoje ruke oko mene osećam se tako sigurna. On je moj štit od svega.
Hah, ko bi rekao da ću od onako hladne osobe postati ovako nežna sa Leom, da će upravo on izmamiti meni osmeh u najtežim trenucima i da će on biti pored mene u pola noći da me privuče sebi u zagrljaj..

*VEČE*

Aleks P.O.V.

M: Izvoli, popij malo da se ugreješ.
Dodam mi šolju čaja, te sedne pored mene na kauč.
A: Živiš sam? Onda kad sam te pijanog nosila pomenuo si da ti je majka u bolnici..
M: Mhm. Tamo je već dugi niz godina, sve joj je lošije.
A: Aha. A.. tvoj otac?
Otpio je par gutljaja čaja, te se nemo zagledao ispred sebe.
M: Ubijen je. I nemoj me pitati ko ga je ubio jer ne znam ko je u pitanju.
Rekao mi je pomalo ljutito, te ja samo skrenem pogled.
Kako uopšte da ga utešim kad znam ko je kriv za smrt njegovog oca..
Počnem sve jače da stežem šolju, te me on odjednom uhvati za dlan.
M: Što si tako napeta?
A: Nisam.. samo mi je malo hladno..
M: Doneću još jedno ćebe, kraj je godine a slabo puštaju grejanje.
Izvukla sam se nekako, te spustim šolju sa strane i obrišem znojave dlanove. Ubrzo se Martin vratio i pokrio nas.
M: Neki film?
A: Može.
Dok je on prelistavao kanale meni je stigla poruka. Pogledala sam u ekran i videla Blekovo ime.
- Šef te traži, gadno si najebala. -
U velikom problemu sam. Ako sada odem, ispašću sumnjiva Martinu, a ako ne odem.. pa kad bolje razmislim neće mi biti ništa. Možda će šef misliti da sam na zadatku.
M: Nešto nije u redu?
Trgnem se, te ostavim telefon sa strane.
A: Sve je u redu, ništa bitno.
Naslonim se na njega, te ubrzo počne film.
Za večeras sam sigurna, ali sutra... sutra ću valjda preživeti...