Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 70. deo

~ Igra čežnje ~

●70.deo●

Kejt P.O.V.

"Pozvani korisnik trenutno nije dostupan, molimo pokušajte kasnije."
K: Ma ne, ja ću njega lepo ubiti da nemam više briga!
L: I dalje ništa?
K: Naravno, taj Martin je nešto gadno zabrljao. Ako je zaista upao u neku nevolju, neće se bez moje pomoći izvući nikako.
L: Vi ste ono dream team.
Ironično se nasmešim potvrdno klimajući glavom.
K: Može da se desi da je upao u neko sranje sa onom Aleks.. Jao Martine, ubiću te! Rekla sam mu da se ne petlja sa njom!
L: Uh, gospođica Preston je brzo zaboravila svoja dela!
K: O čemu ti to?
L: Ni ti i ja ne bismo trebali ovo da radimo.
K: To je drugo! Ja.. mislim mi..
L: Daa?
K: Ja imam veći uticaj u stanici pa mogu svašta da radim!
L: Aha kako da ne. A kako si to onda suspendovana?
Pogledam ga popreko dok se on zločesto smeškao, te uzmem jabuku sa barskog stola i bacim je ka njemu, ali je on vešto uhvati.
K: Spremaj taj doručak ako hoćeš, ne nerviraj me i ti!
L: Odmah stiže, suspendovana!
Zarežim besno na ovaj novi nadimak ali se on samo slatko nasmeje što i meni izmami osmeh na lice. Budala jedna, ne mogu ni da se naljutim kako treba zbog njega.
Krenem da mu odbrusim nešto, ali mi zazvoni telefon i ugledam Martinov broj.
K: Kretenčino jedna, jel ležiš negde mrtav pijan ili izubijan?! Gde da te nađem?
M: Jao bre, ne viči... Spavam...
Pričao je uspavanim glasom sve dok se nije čulo žensko kijanje na drugoj strani veze.
M: E jebeš ga Aleks, sad si našla da kijaš!
Ni sama nisam mogla da suzdržim smeh, te sam samo odmakla telefon kako me ne bi čuo, ali se brzo uozbiljim.
K: Ja se ovde brinem da li ti se nešto desilo a ti mi se mrtav 'ladan javljaš posle seksa! Gadim se i kad pomislim sada na to.
M: Ajde dolazim za nekih pola sata.
K: Ma ima za 15... Gle! Poklopi mi vezu!
Iznervirano bacim telefon na sto dok mi je Leo prilazio sa onim njegovim smeškom.
Uvek taj osmeh nabaci kad hoće da me oraspoloži ali i napali.
K: Leoo... Makni taj osmeh sa lica..
L: Ma ćuti tu!
Ućutka me za dve sekunde i ugura parče sendviča u usta.
L: E tako je boljee!

Martin P.O.V.

Navučem na sebe bokserice i farmerke, te se okrenem ka Aleks. Gledala me je zbunjeno i i dalje pomalo uplašeno.
A: Zašto si se onako sinoć poneo? Očekivala sam...
M: Da te isprebijam na smrt? Nisi ti kriva za smrt mog oca, već tvoj šef.
A: Nisam želela ovako zaista...
M: Ponašaj se kao da si obavila posao.
Navučem majicu na sebe, a zatim i jaknu.
M: A za dalje ćemo videti. Ponašaj se normalno. Sada idem kod Kejt da mi prereže grkljan.
Izvučem joj osmeh, te joj samo namignem i izađem iz njene kuće.
Ne znam ni ja šta mi je. Jeste kriva što me je lagala, ali ne mogu je kriviti za smrt mog oca.
Taj njen šef je kriv. Još i sa njim treba da se bavim.
Još sad kad kažem Kejt za sve ovo, prvo će mene da izrešeta a posle će i Aleks.