Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 74. deo

~ Igra čežnje ~

●74.deo●

Pisac P.O.V.

Aleksin šef da poveruje u to da je ona zapravo ubila Martina? Ma kakvi. Nije on toliko naivan, dugo je u ovom poslu i zna da nanjuši prevaru.
Š: Uđi!
Xx: Zvali ste me?
Š: Aleks nije čista, osećam to. Hoću da proveriš nju, a ujedno i onog skota Martina. Odmah moraš da mi javiš šta saznaš.
Xx: Jasno.
Još jedna žrtva njegovog poslovanja je upletena a da nije svesna u šta upada.
Š: Nećeš ti biti živ, Martine Klark..

Martin P.O.V.

M: Bavio se prljavim poslom mama... Znam da si i ti to znala. Ja sam se pravio da ne znam, ali sam odavno to shvatio. Ti nisi želela da ja zamrzim oca pa si mi sve najlepše pričala o njemu. Glumio sam samo da ne bih tebe razočarao.. Kada si mi rekla da je ubijen, rekla si da je nesrećno nastradao. Ali nije tako...
Pričao sam nepokretnoj ženi u krevetu koja je spavala i kao da nije davala znake života. Od toliko problema na poslu i privatno nisam ni dolazio često kod nje. Upala je u komu, aparati je drže u životu.
U suštini, pričao sam sam sa sobom.
M: Mogao sam i ja da nastradam. Srećom, nije imala hrabrosti da me ubije..
Osmehnem se prisećajući se njenog lika u glavi. Bože, šta je meni? Devojka je pokušala da me ubije, a ja razmišljam o njoj kao neki magarac.
Trznem se i trepnem par puta, te prekrstim ruke dok sam bio naslonjen u stolici.
Najednom uđe majčin doktor i pogleda me zabrinuto.
D: Ne bori se.. Držimo je ovako na aparatima već dve nedelje, ali od toga nema ništa. Na Vama je odluka.
Pokušavao je što kraći da bude kako bi meni bilo lakše. Pogledao sam u njeno bledo i usnulo lice. Spustim pogled zadržavajući suze, te se okrenem ka doktoru i nemo klimnem glavom.
M: Žao mi je mama... ali sad se nećeš mučiti više.
Prišao je aparatima i sve do jednog isključio, te je odmah nastalo njihovo pištanje.
D: Moje saučešće gospodine.
M: Hvala.. Doći ću da se dogovorimo oko preuzimanja tela.
Potvrdno mi je klimnuo glavom, te ja izađem iz bolnice.
Svež vazduh mi je odmah ušao u pluća, kao da je osećao da ću se svakog trena ugušiti.
Počnem napeto da dišem. Nema te šanse da ću je izneveriti, pogotovo sada kada znam šta se ocu desilo.
M: Platiće on za to, lično ću završiti sa njim.
Kažem sam sebi odsečno i namršteno, te se uputim ka svojim kolima.
Sednem u njih, te izdahnem sporo i sa nekim olakšanjem.
Uzmem telefon u ruke, te otkucam poruku Kejt.
- Nije izdržala.. -
Nisam ni morao da kažem o kome je reč, Kejt me je odlično poznavala.
- Leo i ja smo u stanici, čekamo te. -
Taman kad sam hteo da joj odgovorim, telefon se isključio.
M: E jebem ti i bateriju!
Bacim ga iznervirano na susedno sedište, te prođem rukom kroz kosu i upalim auto.