Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 77. deo

~ Igra čežnje ~

●77.deo●

Kejt P.O.V.

M: Šta vam je? Nisam duh, bar ne još uvek.
Srce mi je preskočilo, i od sreće što je živ i što i u ovoj situaciji koristi ovakav sarkazam.
Š: Nemoguće.. svojim očima sam video auto..
M: Ja sam ja, gde ja da umrem. Pa vi ne možete bez mene!
Dopustim konačno da mi suze poteku, te se sa osmehom na licu zaletim i skočim njemu u zagrljaj.
K: Jesi li ti normalan? Pa kako bih ja bez tebe?
M: Pa ako me ugušiš sada ne znam kako ćeš..!
Previše sam ga stegla te je počeo da kašlje.
L: Druže, skratio si nam pola života..
Leo mu je prišao i potapšao ga po ramenu, dok je Aleks stajala sa strane i posmatrala ga sa suzama u očima.
Š: Ajde zagrli je, znam za vas dvoje..
Šef je onako smoreno izgovorio, umoran od naših dugogodišnjih sranja, te je Martin povukao Aleks u zagrljaj.
Š: Onda da obustavim istragu..
M: Ne ne, neka nastave. Neka misli da sam mrtav onaj ko to želi.
On je... znao ko je u pitanju? Jao Martine, skraćuješ mi svaki dan život!
Šef je samo klimnuo glavom iako se videlo da mu te sada ništa nije jasno, te je samo izašao iz kancelarije.
K: Kako si.. znao?
M: Pa jesam li ja budala?
K: Pa uglavnom jesi.
Prevrne očima i nasmeje se dok se u njegovom zagrljaju Aleks i dalje tresla od straha.
M: Evo ti ključ, idi pravo u moju kuću. Moramo da iskoristimo ovu gužvu da tebe izvučemo.
Pričao je Aleks davajući joj ključ od svoje kuće. Tačno sam znala da je ona umešana u ovo!
Htela je da mu postavi pitanje, ali je samo spustila pogled i napustila prostoriju.
K: Ona je kriva?! I ti joj još pomažeš!
M: Kejt, prošli smo ovo. Ona nije kriva, već njen šef koji će mi platiti za ovo.
L: Kako si znao da nešto nije u redu sa autom?
Ubacio se Leo.
M: Valjda godine ovog posla. Naučiš nešto iz svakog zadatka. Izašao sam iz auta i pogledao ispod. Bomba je bila zakačena i imao sam još 20 sekundi. Lepo sam se sklonio na sigurno i gledao svoj auto kako eksplodira.
Odmahnem glavom i umorno sednem u fotelju.
K: Ja bih poludela da neko samo ogrebe moj auto. To važi i za tebe Leo.
L: Šta sam ti ja kriv?
M: Poslušaj je bolje, ja sam joj jednom slučajno ogrebao auto, nije sa mnom razgovarala četiri dana.
L: Ali ti mene voliš!
K: Čovek je čovek, auto je auto. Ne diraj mi auto i biće sve super.
Nasmejali su se na moju izjavu iako sam ja bila sasvim ozbiljna.
K: A.. tvoja majka..?
M: Doneo sam odluku da isključe aparate, treba telo da preuzmem.
K: Sad ne možeš kad si "mrtav". Pobrinućemo se šef i ja za to.
Klimnuo je glavom, te seo preko puta mene duboko zamišljen. A mogla sam se kladiti i o čemu razmišlja. Osveta i bes mu se naziru u očima.