Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 81. deo

~ Igra čežnje ~

●81.deo●

Kejt P.O.V.

Prvi let je bio tek u šest ujutru, tako da smo morali da čekamo dva sata na aerodromu. Dremali smo jedni drugima na ramenima sve dok nismo ušli u avion.
Četiri sedišta su nam bila spojena, Aleks i ja smo bile do prozora i jedna preko puta druge. Tek sad mi se nije dopadala. Zbog nje je Martin još jednu osobu ubio. Dobro, jeste to bio ubica njegovog oca, ali bi možda bilo bolje da Martin to nikada nije saznao. A ona je samo došla i unela toliki nemir u naše živote.
Na Martinovom licu sam po prvi put ugledala toliku količinu nervoze, a nisam bila tačno sigurna zbog čega se tako oseća. Bio je zagledan u svoj telefon, a Aleks je gledala kroz prozor.
Leo me je blago gurnuo u rame i pokazao mi glavom ka Martinu a ja sam samo slegla ramenima.
Let je otpočeo i za nekih dva do tri sata bi trebali da stignemo u Švajcarsku.
M: Već su ga našli.
Svi se okrenemo zabezeknuto ka njemu, a on je samo nastavio sa čitanjem.
M: "Privatna agencija za agente je noćas ostala bez svog šefa. Njegovo telo je nađeno u reci na kraju grada, a agencija je bila samo pokriće za kriminalne poslove. Svi zaposleni će biti saslušani u vezi kriminalnih radnji, a sud će odlučiti da li će biti kažnjeni. Takođe, ubica je i dalje na slobodi i policija radi sve kako bi ga što pre pronašli."
Spustim pogled, te uzmem svoj telefon i ugasim ga.
K: Ugasi i ti svoj.
M: Zašto sad?
K: Hoćeš li da nas šef sada pozove?
M: On nije znao da mi je on ubio oca.
K: Povezaće naš nestanak, nije on glup. Kad sletimo, biće nam lakše.
Nevoljno je isključio svoj telefon, a odmah zatim je Aleksin telefon zazvonio.

Aleks P.O.V.

Na ekranu se pojavilo Blekovo ime. Sada kad krene da viče, neću dobro proći. A kao i da može biti gore od ovoga.
Javim se i odmah začujem Blekovo vikanje sa druge strane.
B: Ovo je tvoje delo zar ne?! Nisi mogla da se obuzdaš i da radiš svoje zadatke! Svi ćemo sad najebati zbog tebe!
A: Nisam ja..
B: Ne interesuje me više! Trebao sam ja da te obuzdam! Šta sada da radimo svi mi?!
A: Blek, molim te..
Prekinuo mi je vezu, te ja samo sklopim oči i zagrizem usnu.
M: Šta je bilo?
A: Blek je pobesneo.
K: Ko je Blek?
A: Moj partner.
Kejt se kuvala sve više, jasno se videlo da me svake sekunde sve više mrzi i okrivljuje.
K: Gospodin se naljutio jel? Ostao je bez svog šefa. Ne znam ni zašto smo tebe poveli!
Ne želeći da pravim scenu, prećutim ovo ali zato snažno pesnicom udarim o sto između nas.
L: Devojke, smirite se. Ljudi počinju da komentarišu.
Okrenem se ka prozoru, te je među nama zavladala tišina. U pravu je Kejt. Šta ja tražim sa njima? Ja bih trebala biti kažnjena kao i ostali.
Postavim ruku na usta i sklopim oči kako ne bih pustila suze i jecaje, te se naslonim i počnem da dremam.