Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 86. deo

~ Igra čežnje ~

●86.deo●

Xx P.O.V.

Mila moja... Kako sam te se uželeo, a ti ni ne znaš da sam došao po tebe. Nedostajalo mi je tvoje lice, tvoje oči, tvoje usne...
Ovoga puta će sve biti drugačije, dušo. Sve greške ću ispraviti i novog mene ćeš jako zavoleti.
Parkiram auto sa strane puta i okrenem se ka njoj.
Pređem rukom preko njenog obraza dok je ona spavala na suvozačkom sedištu.
Xx: Biće nam veoma lepo, ljubavi. Mnogo ćeš biti srećna kad se probudiš.. Videćeš da sam se promenio i želećeš me kraj sebe. Videćeš i naš novi dom, uređen je po tvom ukusu. Tamno je sve, baš kao što ti voliš.
Pređem nežno prstom preko njenih trepavica i osmehnem se.
Ponovo upalim auto i nastavim sa vožnjom sve dok nismo izašli iz grada.
Neću izlaziti iz zemlje, odmah bi je tražili, bolje je ovde ostati.
Ostalo je tako malo, ljubavi i stižemo u naše buduće omiljeno mesto. Mesto na kom ćemo srećno živeti od sada.
Krajičkom oka ugledam da se malo pomera, te ponovo uzmem krpu i jednom rukom je natopim alkoholom.
Ne sklanjajući pogled sa puta, postavim joj krpu na usta i nos i za nekoliko trenutaka se opet uspavala.
Xx: Spavaj još, mila... Želim da se probudiš u našem novom domu..

Leo P.O.V.

Počeo sam da se osvrćem oko sebe isključujući Martinov glas, ne slušam ga uopšte.
Nema je već dobrih 20 minuta, a ne mogu na telefon da je zovem.
M: Slušaš li ti mene?
L: Gde je bre Kejt do sada?
M: Sad će ona, pusti je. Možda je našla još nekog dečka.
Namigne mi a ja prevrnem očima. Nešto nije u redu.
L: Ajde čekaj me ti ovde. Idem da vidim gde je.
M: Možda ju je neko ukrao!
Dobacio mi je šaljivo, a ja sam zaista počeo da se brinem za nju.
Izađem i odem iza hotela do svlačionice sa opremom, ali zastanem na njenom ulazu.
Sagnem se i u snegu ugledam njen telefon. Bio je uključen, a u pozivanim brojevima je stajao Aleksin broj.
Okrenem ga ponovo i za dve sekunde se začula Aleks.
A: Kejt?!
L: Nije, Leo je. Što te je Kejt zvala?
A: Ne znam, javila sam se ali ona ništa nije izgovorila i veza se prekinula.
L: Dobro...
Prekinem vezu i zagledam se u mesto gde sam našao telefon.
Bila je u nevolji sigurno. Zato se nije ni javila. Okrenem se blago i pogledam neke nedefinisane oblike u snegu.
L: MARTINE!