Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 95. deo

~ Igra čežnje ~

●95.deo●

Kejt P.O.V.

Ne stignem da zaklopim slušalicu jer začujem otvaranje vrata na spratu, te je samo ispustim pored telefona i brzo se vratim na stolicu nastavljajući sa jelom.
Udahnem duboko stavljajući poslednju jagodu u usta slušajući kako Rej silazi.
Zagrlio me je sa leđa i svoju glavu zavukao u moju kosu duboko udišući moj miris. I to mi se gadi, svaki njegov dodir i pokret je gadan za mene. Ali izdrži Kejt, još samo malo.
R: Jesi li se najela?
Moram još malo da odugovlačim kako bi Leo došao po mene.
K: Nisam još, samo sam jagode pojela. Još mi se jede.
Pokušam da zvučim uverljivo, ali ne dobijem odgovor od njega. Okrenem se i vidim da se u nešto zagledao, te i ja pogledam u tom pravcu.
Gledao je u onu telefonsku slušalicu, te je prošao pored mene i došao do telefona.
R: Zašto ova slušalica nije na svom mestu?
Progutam knedlu, te žustro ustanem sa stolice i potrčim na sprat. Uđem pravo u kupatilo, i zaključam se.
Začudilo me je što sam i uspela da potrčim posle svog onog mučenja.
Ubrzo je prišao vratima i naizmenično snažno pokretao kvaku i lupao na vrata uz vikanje.
R: ZNAO SAM DA SI POKVARENA! TREBAO SAM DA TE UBODEM JUTROS, A JA BUDALA POSLUŠAO SAM TE! KOGA SI ZVALA KURVO PROKLETA?!
Vrata su se tresla kao i ja. Držala sam ih rukama iako su bila zaključana. Prebrzo je shvatio za telefon, sad zaista ne znam kako ću izdržati dok Leo ne stigne..
K: Lea sam zvala! Zar si stvarno mislio da ću ti dati drugu šansu?! Idiote jedan!
R: Sad ćeš ti videti!
Viknuo je na mene, te sam začula korake koji su se udaljavali. Šta će sada..? Ni u ludilu nisam smela da otključam vrata i da izađem odavde.
Malo sam se odmakla od vrata i obrisala znoj sa čela.
Iščekivala sam sledeću lošu stvar koja će mi se desiti sve dok se malo jača eksplozija nije desila napolju. U kupatilu je bio jedan mali, ali jako visok prozor, tako da nisam mogla da vidim šta se desilo. Da li je Rej nešto napravio?

Leo P.O.V.

L: Blek, voziš tako sporo, ubrzaj malo!
B: Nemoj da izginemo..
Ubrzao je iako se nećkao, te je u sledećem trenu iznervirano opsovao.
B: Jebem ti život!
L: Šta je?!
B: Izgubio sam signal njenog auta!
Pogledam začuđeno Martina sa moje strane.
L: Nije valjda da ju je provalio..?
Martin me nije ni pogledao već je samo zabrinuto slegnuo ramenima.
L: Ako joj nešto uradi... lično ću ga zadaviti, jer to što je uspeo da je otme mi je dovoljna kazna. Ne mogu podneti da joj još nešto uradi...