Tamna ljubav 💘 - ZAVRŠENA ✔

43.

Beatris

Tama. Tama je zavladala mnome. Zavladala je mnome onoga trenutka kada sam pomislila na to da moram maknuti Helenu s puta. Tada je nastala. Pojavila se duboko u meni. Mislila sam kako se to zove lojalnost, ali prevarila sam se. To je jedna duboka tama. Chiara mi je otvorila oči. Ukazala mi je da sam pretjerala. Iskreno, sama to nikada ne bih shvatila. Dugo sam razmišljala što dalje. Helena se nije vratila, a nije ni Thomas. Nemam pojma što se s njima događa, a voljela bih znati jesu li se vratili jedno drugome? Jesu li opet zajedno? Bila sam sama u sobi pet dana ne puštajući nikoga blizu. Razmišljala sam što dalje. Što da napravim, što da promijenim u sebi? Shvatila sam da nema smisla. Ne mogu si sama pomoći. Spakirala sam par bitnih stvari, te sam otišla na prvi autobus za Varaždin. Teško sam uzdahnula kada sam kročila na prag vrata. Stala sam, smirila se, a onda sam pozvonila. Za par sekundi vrata su se otvorila, a ja sam dobila pogled na svoju majku. Kratko joj se nasmiješim. Suze naviru i u mojim očima, ali i u njezinima su vidljive. Nisam je vidjela otkad sam otišla na fakultet. Zasigurno sam je time ubila. Nisam se pojavila ni za jedne praznike. Čule bismo se samo telefonom, a i tada bih je se brzo riješila. Bez razmišljanja mi se baci u zagrljaj.

„Moja mala curica!“ Nasmiješim se. Drago mi je što me ne mrzi, iako sam to zaslužila.

„Oprosti mi.“ Prošapćem poraženo. Njezine ruke su prolazile po mojim leđima tješeći me. Primila me za ramena odvojivši me od sebe kako bi me pogledala u oči. Palčevima je prošla po mojim obrazima brišući suze.

„Što se dogodilo?“ Znala je. Nismo se vidjele godinu dana, a i dalje je znala. Znala je da me nešto muči i što je još gore, znala je da sam došla samo jer me to nešto muči.

„Napravila sam nešto grozno, mama.“ Priznam. A kada sam priznala more suza se spustilo niz moje obraze. Tada, tada sam joj priznala sve. Apsolutno sve. Sve grozote koje sam radila tamo. Sve što sam napravila Heleni. Bilo mi je teško to joj reći. Bilo me sram što će pomisliti. Kakvu je to kćer odgojila. No, sve te misli je zadržala za sebe. Dogovorile smo se da ću ići psihijatru. To je bio njezin prijedlog, a ja sam ga bez razmišljanja prihvatila. Jer sam shvatila da mi je potrebna pomoć. I to velika. Vratila sam se u studenski dom. Soba je i dalje bila prazna. Heleni ni traga ni glasa. Što se tiče Mislava s njime sam prekinula odmah nakon što je Helena otišla. Kada sam saznala da me varao i to pola godine poludjela sam. Ne znam uopće zašto bi imao potrebu to raditi. Pogledam u Heleninu policu punu knjiga. Odlučim malo pronjuškati. Što je to toliko fora u tim knjigama.

„Bea!“ Na spomen svog imena automatski se okrenem prema vratima. Na njima je stajala ljutita Lucija, a iza nje je stajao Andi.

„Gdje gori?“ Upitam zbunjeno.

„Gdje je Helena i zašto joj nema ni traga ni glasa već mjesec dana!?“ Šokirano podignem jednu obrvu. Ona ozbiljno mene to pita? Lucija Martin se brine za Helenu?

„Otkad tebe briga za Helenu?“ Odgovorim na pitanje pitanjem. Približi mi se unoseći mi se u lice.

„Ne proturječi mi, Beatris. Gdje je?“ Proreži kroz zube ozbiljno i ljutito. Progutam ogromnu knedlu jer prvi put vidim taj sjaj u njezinim očima.

„Ne znam. Valjda u Splitu. Ozbiljno, Lucija, zašto te briga? Ti si isto sudjelovala u svim onim smicalicama koje smo..“ Prekine me stavljajući svoj kažiprst ispred moga nosa.

„A-a!! Ti si nas sve ucijenila. Nitko ti nije smio reći ne. Ja se, za razliku od tebe, duboko kajem zbog svega što sam joj priredila i brinem se. Brinem se jer ne znam što si joj ti dodatno potajno napravila, Beatris!“ Vikne. Stresem se. Pretjerala sam. Pogriješila sam. Shvatila sam to. Ali sada ne znam kako to ispraviti.

„I ja se duboko kajem, ne bi vjerovala, ali kajem se. Idem kod psihijatra jer, očito, sa mnom nešto nije u redu. Želim i ja znati gdje je Helena i kako je i je li ju Thomas uspio opet osvojiti. Ali ne znam jer, i da ih nazovem, oni mi se ne bi javili. Nijedan od njih.“ Pogledam u pod. Skupim snage, te vratim pogled na nju.

„Onda zovi Mislava. Neka on nazove Thomasa.“ Odmahnem glavom.

„Ne vjerujem da će se ni njemu javiti. Priznala sam da smo svi sudjelovali u tome.“ Ona se ironično nasmije.

„Naravno. Bi li ti ikada preuzela svu krivicu za ono što si napravila? Naravno da ne.“ Poraženo odmaknem pogled od nje. „Nazovi ga.“ Zareži.

„Lucija, ne pričam više s njime. Prekinula sam čim sam saznala da me varao s tobom. Ne bih ni s tobom trebala pričati.“ Tiho se usprotivim. 

„Gledaj ti ironije. Ni ja ne bih trebala pričati s tobom jer si rekla mojoj mami za mene i Mislava. Nemaš pojma što je napravila. Mrzim te, ali tu sam samo radi Helene. Zato nazovi Mislava i neka on nazove Thomasa.“ Posustanem. Uzdahnem. Odem do kreveta po mobitel. Okrenem Mislavov broj. Mobitel prislonim na uho teško uzdišući.

„Halo?“ Kada začujem njegov glas nakon toliko vremena trnci prođu mojim tijelom.

„Molim te, nazovi Thomasa. Kada ti se javi reci da me nazove jer je hitno.“ Progovorim kao iz topa kako bih izbjegla neugodnost.

„Bea, možemo li popričati..“

„Ne sada. Molim te, nazovi ga.“ Prekinem poziv. Čekali smo dobrih pola sata da moj mobitel ponovno zazvoni. Pogledam na ekran očekujući Mislavovo ime, no iznenadim se kada ugledam Thomasovo. Brzo se javim.

„Hej!“ Uzbuđeno viknem.

„Što želiš, Beatris?“ U glasu mu se čula ljutnja.

„Kajem se, Thomase. Svi se kajemo. Svi se brinemo jer nitko ne javlja kako je i gdje je Helena. Pogriješili smo, znam. Svjesna sam toga, svi smo.“ Okrenem se kako bih pogledala u Luciju i Andreasa. Teško udahnem, te nastavim pričati u slušalicu. „Molim te, možemo li nešto napraviti? Nešto lijepo za Helenu? Da joj dokažemo da nam je žao, da se kajemo. Molim te, Tommy.“ Nastao je kuš s druge strane. Već sam se prepala da mi je prekinuo. Ali njegov teški uzdah potvrdio mi je da je i dalje tu.

„Helena je trudna.“ Vilica mi se blago rastvori. Oči rašire.

„Thomase, tako mi je žao.“ Umjesto čestitam ja kažem kako mi je žao. A i je. To je moja krivica. Nijedan od njih nije bio spreman na to.

„Nemoj. Meni nije žao. Nisam joj rekao da je zatrudnjela tvojom krivicom. Nisam rekao ništa u vezi kondoma. To bi je dotuklo, a to ne želim. Neke stvari je bolje prešutjeti pa bih volio ako bi ih i ti prešutjela.“ Kimnem glavom kao da me može vidjeti. Promrmljam jedno mhm u znak kako se slažem. Suze su me pobijedile. „Možeš prirediti darivanje za dijete. Mislim kako bi je to oduševilo. Mi ćemo krenuti za Zagreb sutra ujutro.“ Kimnem još jednom.

„Može.“ Poslije toga prekinuo je moj poziv. Radosno pogledam u Luciju. U njezinim očima bile su vidljive suze. „Dobile smo drugu priliku.“ Sretno kažem. Bez ikakvog razmišljanja zagrlimo jedna drugu. Dobile smo drugu priliku i ovu ne smijemo zeznuti. Učinit ću sve da dokažem Heleni kako mi je uistinu žao.