Tamna ljubav 💘 - ZAVRŠENA ✔

47.

Thomas

Naživcirali su me svi po redu u toj glupoj policijskoj postaji. Ispitivali su me dva sata kako bi na kraju utvrdili da nisam silovatelj. Možda su me ispitivali i manje, ali izgledalo je kao vječnost. Bijesno sam hodao prema Mislavovoj kući. Došlo mi je da vičem na vozača tramvaja što mu toliko dugo treba. Došlo mi je da vičem na sve koji su se našli na mome putu. Sve što trenutno želim je vidjeti Helenu. Sve što trebam je njezin zagrljaj i poljubac. To će me smiriti. Ugledao sam njezinu majku ispred Mislavove kuće kada su me uhitili. Imala je onaj zadovoljni, ogorčeni osmijeh. Jedva čekam saznati čije je to maslo. Tko joj je rekao gdje se nalazimo. Napokon stignem ispred Mislavove kuće. Upadam u nju, te produžujem do dnevnog boravka kada ustanovim da u blagovaonici nema nikoga.

„Tko je imao prste u tome?“ Napadnem ih odmah. Želim znati i zaslužujem znati.

„Thomase, ozbiljno mislim kada kažem da nismo u ovome sudjelovali.“ Beatris se ustane. Izgledala je tužno i nevino, ali već sam navikao da je to njezina maska.

„Prodaj to nekome tko te ne zna!“ Viknem ljutito.

„Ovaj put ima pravo. Nismo u ovome imali prste, stari.“ Podrži je Mislav. Skupim obrve.

„Zašto bih vam trebao vjerovati nakon svega!? Ti si ipak njezina marioneta!“ Uperim kažiprst u Mislava. Bijesan sam, jako.

„Thomase, vratio si se!“ Anet dotrči meni iza leđa. Uhvati me za rame preplašeno me gledajući dok u drugoj ruci drži mobitel. „Je li s tobom Helena? Zvala sam je pedeset tisuća puta i ne javlja mi se.“ Automatski pogledam u Beatris ispred sebe. Svi su izgledali pokislo. Lucija i Andreas su šutke sjedili na trosjedu, Mislav je pokušavao ne gledati me u oči dok je Beatris bila na rubu suza.

„To smo ti pokušali reći. Helena je izjurila van nakon što si bio uhićen, ali nije se vratila, niti se ikome javila.“ Srce mi se stegne. Znoj me oblije. Nadređeni policajac mi je rekao da je bila u postaji i da će se vratiti za par sati. Nije me začudilo što nije bila tamo kada sam izašao. Pomislio sam da me čeka ovdje, ali sada sam uplašen, ljut i začuđen.

„Anet, idi u policiju i prijavi njezin nestanak.“ Pogledam ju, a ona se odmah složi sa mnom jednim kimanjem glave. Potrči prema izlazu iz kuće.

„Misliš da je policija potrebna? Jesi li siguran da negdje ne bistri glavu?“ Odmahnem glavom. Postavim kažiprst na nos.

„Ako ste je zvali toliko puta, a ona se nijednom nije javila to ne sluti na dobro. Poznajem Helenu. A to ne zvuči kao Helena. Nikada vas ne bi zabrinula bez razloga.“ Beatris odmakne pogled s mene na pod. Pogleda iza sebe, a onda vrati pogled na mene. „Što?“ Zbunjeno upitam.

„Ona je mislila da mi stojimo iza toga. Što ako nam se zato ne želi javiti?“ Primim Beatris za rame.

„Ne brini, zna ona da niste vi krivi. Amanda je stajala pred kućom kada se policija pojavila. Mene samo zanima tko ju je pozvao.“ Pogledom ošinem sve prisutne koji su bili u ovoj prostoriji. Svi oni su gutali velike količine knedle. Njihov pogled je bježao s mene na pod. Svi su izgledali tako nevino, a tako krivo u isti mah.

„Ja sam.“ Okrenem se, te na pragu ugledam Nelu, Mislavovu sestru.

„Što si ti?“ Upitam zbunjeno. Skupim obrve.

„Ja sam pozvala Heleninu mamu. Stvarno mi je žao. Nisam znala da će policiju dovesti.“ Ostanem u šoku. Razne teorije su mi prošle kroz glavu. Pomislio sam na svakoga. Od Beatris do, čak i, Anet. Ali na ovu malu prgavu nikada. Klinka od šesnaest godina mi uopće nije prošla glavom. Vjerojatno jer po meni ona nema nikakav motiv. Ali s malo dužim razmišljanjem sjetim se kako je Helena rekla da se nikada nisu podnosile.

„Ti!?“ Uperim prstom u nju. „Dobro koji je tebi vrag!? Što ti imaš toliko protiv Helene!?“ Krenem na nju, ali me u zadnji čas zaustavi Mislavova ruka na mome ramenu. Ne bih je udario, samo bih joj dao do znanja da se spusti na zemlju. Previsoko je otišla u nebesa.

„Čekaj.“ Progovori Mislav. „Daj mi jedan dobar razlog zašto bi to napravila.“ Upita je Mislav. Gledali smo je čekajući neko njezino pametno objašnjenje. Čekao sam. Baš me zanimalo što može reći protiv Helene. Da joj je ubila kućnog ljubimca, da joj je uzela haljinu bez pitanja, da je bila ljubomorna na Heleninu prirodnu ljepotu? Tako me, prokleto, zanimalo zašto ju je mrzila.

„Oduvijek mi je išla na živce. Prije zato što je bila s tobom, a nisam htjela da mi otme brata. Bila sam mala.“ Pravdala se. Gledala je u pod kako ne bi morala gledati u naše ljute poglede.

„A zašto je onda još uvijek mrziš?“ Nastavi Mislav s pitanjima.

„Jer se onda uvukla u Thomasov krevet. Nije je znao ni punih tjedan dana, a odmah su kliknuli. Ja sam Thomasa pokušala zadiviti godinu dana i nije mi uspjelo, a njoj je. Još kada sam čula da si ju zaprosio, jednostavno sam, puknula.“ Kada sam čuo njezino opravdanje došlo mi je muka. Ja razumijem da je ona klinka koja se zaljubljuje snažno jer misli da će umrijeti ako ne bude s nekime, ali opet treba se paziti što radiš i za koga radiš.

„Gdje je ona sada?“ Upitam.

„Ne znam.“ Nela brzo i preplašeno odgovori. Otpuhnem, te prođem pored nje. Odem prema izlazu iz ove lude kuće. Tražio sam je, ali nisam imao pojma da mi ona više nije bila tako blizu.