,,Senka je pokušala samoubistvo?!" Pronese se glas fabričkom halom među radnicama.
,, Više ne može da izdrži. Taj njen život je vodi u provaliju." Reče Danijela, tekstilni inženjer i šef smene.
,, Obraćala se meni mnogo puta, nisam znala da je posavetujem". Govorila je Saška koja radi u kontroli materijala.
,,Odveli su je jutros kao kriminalca. Došla je ranije u fabriku, zaključala se i repetirala pištolj. Ne znam otkud joj? Ipak, portiru Ralu je izgledala čudno, pa ju je pratio. Rekao joj je da izađe, da će se sve rešiti, ona je plakala i samo tiho govorila da joj je život uništen, da više ne vidi nijedan izlaz iz situacije u kojoj se dugo nalazi."
,,Da li će ga prijaviti?" Upita Verica, žena pred penzijom.
,,Ako to ne uradi, niko joj neće pomoći." Još jednom se oglasi šefica Danijela.
,,Izgubiće sve, i posao, i zdravlje" Mrdala je glavom Verica, zabrinuta za Senku.
Ubrzo su prestale priče, radne aktivnosti su se nastavile, mada, svima je bilo nelagodno, jer je svi poznaju. Nadali su se da će sve biti u redu.
Senkin život je pun teškoća. Crnogorka je, udata u selo pored male varošice. Nije imala blizu rodbine. Lepa i mlada, zavidelo joj je celo selo. Kada je došla za Branislava, imala je osamnest godina. On stariji za deset. Radio je u Nikšiću, tu je upoznao, pitao njene roditelje da je uzme za ženu, oni pristali. Bila je srećna, njeni su siromašni, tri brata neoženjena, krenula je u bogatiji kraj Srbije.
Svekrva, snažna žena, uhodila ju je od prvog dana. Pravila svađe na početku zbog sitnica, kasnije je izmišljala, unosila nemir i nepoverenje nje i muža.Već prve godine je ostala trudna i rodila devojčicu. Negodovali su zbog toga, a kada je rodila i drugu, život joj je postao pakao. Svakodnevne svađe, prebacivanja upućena njoj, činila su je neraspoloženom. Branila se, ali od muža je počela dobijati prve šamare, a onda i batine. Svekrva je likovala. Govorila da je zaslužila, jer nije naučila da poštuje muževljevu reč. Prebacivala joj je i da je devojka koja je zgrešila, zato se udala daleko od svog kraja. Bolelo ju je to. Nije grešna, samo želja za ljubavlju i boljim životom ju je dovela u njihov dom. Branislav je već u to vreme počeo da se napija i kasno je dolazio kući. Nije to mogla da trpi. Sumnjala je da je vara. Sve veće svađe su bile, nasilje nad njom učestalije.
Nekako u to vreme uspela je da se zaposli. Toliko se radovala svom dinaru, da je nasmejana odlazila na posao. Svekrva je, po starom običaju skrenula pažnju sinu da povede računa, jer sigurno ima nekoga koga tajno viđa.
Senka je vredno radila, dok su je kući optuživali za nepostojeći nemoral. Ostala je trudna po treći put. Nadala se sinu. Rodila je zdravog dečaka, ali svekrva je rekla, da to nije njegovo dete. Jedva uz pomoć socijalnih službi je dokazala da je Branislav biološki otac.
Sve kućne poslove je obavljala sama. Jutru je morala prva da ustane, takav je običaj, pomuze krave, posiri mleko, i tek tad da ode na posao. Na poslu je mnogo toga krila, ali tuga u njenim lepim crnim očima se videla. Čista i pedantna mlada žena, sve više se nalazila u bezizlaznoj situaciji. Više puta nije išla na posao da joj koleginice ne bi videle modrice.Život joj je bio sve neizvesniji.
Ipak, nije ga prijavljivala, iz njihove sramote prema njoj. Nije želela da kaže ni braći u Crnoj Gori. Došli bi, odveli je bez dece i ponovo udali. Tu noć, pred događaj u fabrici desila se velika svađa. Sve, kao i uvek počelo je običnom sitnicom. Nasmejala se, sama za sebe. Ne, bez razloga. Setila se svog sina Dalibora, kada je bio mali, kako je tepao.
,,Mama ja sam t(v)oja baraba".
Tada je počelo, i nije stalo, dok je nisu ostavili, mama i sin, u modricama da leži na podu.Tada je u njoj puklo. Više to nije bila Senka. Tog trenutka znala je, da je u njoj borba prestala. Izgubila je kompas i kontrolu nad svojim mislima, crnilo je zavladalo. Kada su svi zaspali, uzela je pištolj i stavila ga u torbu. Brzo je izašla u jutro, i krenula na posao. Nije znala da je dosta ranije stigla. Sve posle toga nije se sećala.
Policajci su je ispitivali.
,,Zašto ste Gospođo Senka poneli pištolj?Da li ste želeli da ubijete nekoga?Sve što ste uradili je krivično delo.Biće vam izrečena mera strogog zatvora. Vi ste opasni za okolinu"
Senka nije imala nikoga uz sebe da je brani. Ćutala je, u šoku. Njeno drhtanje su shvatili kao priznavanje krivice. Lekar ju je pregledao i odmah uputio u psihijatrijsku ustanovu na lečenje. Zatvor je izbegla. Ubrzo je izgubila posao, deca su se stidela svoje majke. Vratila se posle nekoliko meseci kući. Svekrva ju je nazivala pogrdnim imenima, decu odvajala od nje. Sedativi su joj postali jedini prijatelj.
Branislav je pio i dalje. Po kafanama se žalio na zlu sudbinu. Nikako nije razumeo zašto je Senka podigla ruku na sebe. Pa, on je voli. Bio i više nego dobar muž.
autor Biljana Vicentijevic
