Jedanaest minuta

5

Leti

- Prestani da preturaš po mojim stvarima – uzmem kupaći iz Demetriove ruke.

- Ponesi taj, dopada mi se.

- Hm! – frknem.

- Dopada mi se tvoj stan.

- Hvala, Klara i ja smo živele zajedno ovde dok se ona nije uselila kod tvog brata, sad mi je samo velik. Možda pronađem manji stan ili neku cimerku.

- Ne treba ti cimerka.

- Čudno je živeti sam - slegnem ramenima.

- Nedostaje ti sestra? – seo je i povukao me pored sebe.

- Da, ona je moja najbolja prijateljica i uvek smo bile . . .

- Zajedno – dovršio je moju misao.

- Da, a sad sam sama a ja ne volim da . . .

- Budeš sama.

- Prestani to da radiš.

- Poznajem te – slegnuo je ramenima.

- Jezivo je zateći prazan stan – slegnem ramenima.

- Zato sam često kod roditelja.

- Mala rešiću tvoj problem – obećao je.

- Ma da – ustanem da spakujem ostatak stvari.

- Videćeš – nemignuo mi je i počeo da pretura po mojim fiokama, kad je pronašo fioku sa donjim vešom ozario se poput sijalice.

- Da vidimo šta da poneseš – priča sam sa sobom dok ja kolutam očima.

Pakovanje sa Demetriom je bilo zabavno, on je preturao po mojim stvarima a ja sam vikala na njega i zabavljala se.

. . .

Bartolomeo, Klara, Rakel i Artur su nas čekali pored aviona.

- Nemoj mi reći da je tvoj? – pogledam ga.

- Ne, pripada studiju, ja ga samo ponekad koristim. Ko je šmokljan?

- Zove se Artur i budi fin tvoja sestra ga obožava.

- Ne dopada mi se – namrštio se.

- Nisi ga čak ni upoznao.

- Imam loš osećaj u vezi sa njim.

- Kasnite – Klara me grli.

- Izvini Demetrio je kriv – našalim se.

- Tačno – potvrdio je i pozdravio se sa svima.

Moram priznati da je putovanje bilo zabavno, prisećali smo starih vremena, odrastanja, glupiranja . . . Osmeh mi nije silazio sa lica.

. . .

Demetrion nas je ostavio da se smestimo i izgubio se, navodno je morao hitno da telefonira. Ostavim kofer dole i krenem u razgledanje vile. Iznenađena sam jer vila ne odiše luksuz, naprotiv, bila je minimaliskički sređena i nekako je podsećala na Demetria, ranije je govorio da mu osim udobnog kreveta nije potrebno ništa drugo, i automobil sa snažnim motorom naravno.

Možda nije bila u fulu ali zato spoljašnost jeste, dvorište i bazen su bili savršeni za žurke, odmah se setim nekog članka od pre dve-tri godine o zabavama koje pravi Demetrio Stark. Dakle blud i razvrat, ali uprkos tome bazen me mami.

- Skoči – neko mi šapne pored uva i poskočim.

- Isuse, Demetrio. Ne prikradaj mi se tako.