Leti
Demetrio besni čitave nedelje, tačnije kad god spomenem venčanje i već počinje da mi ide na živce. Možda ovaj dan njemu nije važan ali meni jeste i želim da učestvuje. Kako da to nije dovoljno mediji nas gnjave zbog istog, zatim oboje imamo puno posla i skoro nikad nismo kod kuće. Njemu je počelo snimanje filma a ja imam puno posla oko revije, bojim se da je sve to počelo da uzima svoj danak.
- Izgledaš umorno.
Okrenem se ka Ani, mojoj asistentkinji.
- Jesam, dosta je za danas.
- U redu, poslali su me da ti kažem da je avion spreman.
- Hvala Ana, laku noć.
- Laku noć.
Stvarno sam bila umorna kad sam došla kući, trebalo je da se spremim i da idem sa Demetrion na neki koktel šta ja znam ali umesto da se spremim nakon tuširanja jednostavno sam zaspala.
. . .
- Leti . . . Leti!
- Mmmm . . . – okrenem se na drugu stranu.
- Kasnimo.
- Aha.
- Leti!
Okrenem se ka njemu pospano i skapano.
- Idi bez mene.
- Umorna si?
- Preumorna.
- Previše radiš.
- Nije lako razraditi posao.
- Moraš da se spremiš zabavi će prisustvovati mnoštvo kreatora.
- Stvarno?
- Da, ni meni se me ide ali tebi će koristiti.
- Dobro – nevoljno ustanem.
- To je moja cura – ljubi me kratko,
Demetrio je bio u pravu, bilo je ovde mnoštvo poznatih lica. Upoznala sam ljude kojima se divim, razgovarala sa njima, razmenjivala iskustva . . . sve je bilo odlično dok nismo izašli napolje. Kao po običaju paparaci su nas okupirali a Demetrio se iznervirao. Ušli smo nekako u auto i on je dao gas.
- Polako! – kažem mu.
- Jebeni paparaci – ne obazire se na mene i vozi sve brže i brže.
- Demetrio . . . .
- Dođe mi da se preselim u neku čuku Bogu izua nogu i da ih više nikad ne vidim! Niti čujem. Ne mogu da izađem iz kuće!
- Demetrio! – vrisnem glasno a Demetrio pokuša da izbegne auto iz suprotnog smera ali kasno.
. . .
Čujem sirene . . . čujem glasove . . . ali ne mogu da otvorim oči.
Nešto nije u redu.
- Au! – izustim i uhvatim se za glavu.
- Leti! Leti ne mrdaj.
Imam nešto na vrat.
- Koliko je u nesvesti? – neko pita.
- Am . . . jedanaest minuta – odgovara Demetrio.
- Tačno?
- Sat mi je pukao kad smo se sudarili.
DU LIEST GERADE
Jedanaest minuta
RomantikČovek bi pomislio da mi, ljudi, znamo razliku između lošeg i dobrog. Istina je da znamo, naravno. Zašto onda biramo ono što je loše za nas? Odgovor je uvek ljubav. Ta ljubav čini nas glupljim nego što jesmo ali nada u možda bolje sutra sve to lepo...
