Jedanaest minuta

26

Leti

- Prelepa si – majka me grli.

- Mama molim te nemoj da plačeš.

- Vidi ti nju – i moja sestra ulazi u sobu.

- Prelepa si seko.

- Hvala dušo.

- Hoćemo li krenuti? Demetrio me je zvao pet puta od jutros – požalim se.

- On će uništiti venčanje, stalno nešto požuruje.

- Znam.

- Hajde tata te čeka dole.

Organizovala sam venčanje iz snova. Spremila sam se u kući mojih roditelja, sama sam dizajnirala venčaniou, otac će me predati u crkvi pred našim prijateljima i porodicom čoveku moojih snova. Demetrio nije idealan ali za mene je ono što mi treba. Malo me nervira silno obezbeđenja ali Demetrio je insistirao da držimo novinare na odstojanju. Veselje će biti upriličeno u hotelu i on je dodatno obezbeđen.

Nema tremu, nemam nedoumice samo sam srećna. Danas ću ostvariti svoj san.

. . .

- I? – pitam Demetria dok plešemo.

- Priznajem, ovo je najlepše venčanje kojem sam prisustvova iako su pripreme trajale osam meseci. Osam dugih meseci.

- Uzela sam tvoje prezime, ne žali se.

- Ne žalim se samo jedva čekam da te skinem.

- Da li znaš koliko je koštala ova venčanica?

- Ne.

- Mnogo i ne želim još uvek da je skinem. Osim toga mi odlazimo poslednji, treba da ispratimo goste.

- Treba mi dodatna motivacija da izdržim sve ovo.

- Zaista?

- Da.

- U redu, dolazi u obzir sve osim seksa.

- Ali ja samo to želim – namusio se.

- Pa . . . želela sam ovo da ti kažem nakon venčanja ali kasni mi.

- Gde kasniš?

- Ne klasnim ja nigde, kasni mi ciklus – budala.

- O – ukočio se.

- Zašto kasni? – pita me oprezno.

Podignem obrve i gledam kako mu mozak obrađuje informacije. Tako je. Bože ala muškarci sporo kapiraju.

- To je zvanično ili ne?

- Kupila sam danas bebi test ali negde sam ga zaturila.

- Za ime božije – hvata me za ruku i odvlači od podijuma.

- Ok – promucam zbunjeno.

- Čekaj me u sobi - naređuje mi i izlazi iz hotela.

- Ko je rekao da će ovo biti lako?

. . .

Skinula sam venčanicu i šetam u polugola. Čekam muža. Srećom nisam čekala dugo.

- Ok kupio sam sve – okrenuo je kesu i istresao je na krevetu.

- Šta . . . . Treba mi samo jedan.

- Pišaj na sve za svaki slučaj.

Pogledam u kutije sa bebi testovima i izdahnem. Nisam ja kamila.

Odaberem jedan i krenem ka kupatili.

- Ou, gde ćeš? – zaustavim Demetria.

- Sa tobom.

- Treba da pišam.

- Pa? Video sam tvoju madam iks puta.

- Samo ostani ovde – iznerviram se.

- Dobro.

- Hvala.

. . .

Izazim iz kupatila sa štapićem i zatičem Demetria kako šeta.

- I?

- Dobićemo bebu – priznam.

Nasmešio se i zagrlio me snažno. Smejem se kao bčesava dok me Demetrio vrti.

- Pišaj ponovo, možda sam napravio dva-tri komada.

- Ne lupaj gluposti.

- Obuci se, idem da kaže svima da ću postati otac – previše je uzbuđen.

- Nećeš.

- Ali zašto?

- Kao prvo treba da potvrdi doktor, onda ćemo reći našim porodicama i to je to.

- Novinari – rasvestio se.

- Tako je.

- Nije me briga, svi će znati da ću postati otac.

- Dragi, ne danas. Prvo idemo kod doktora.

- U redu – složio se i zagrlio me.

- Volim te gospođo Stark.

- I ja tebe gospodine Stark.

- Ako bude dečak daćemo mu ime Demetrio Junior.

- Nema šanse – odbijem ga.

- A ako bude devojčica Demetria.

- Ne - ponovo odbijem.

- Imam devet meseci da te ubedim – grli me jače a ja se samo nasmejem.