Jedanaest minuta

Epilog

- Dobitnik ovogodišnjeg Oskara za najbolju mušku ulogu u filmu „Dom" je Demetrio Stark! – voditelj je objavio i došlo mi je da vrisnem.

- Čestitam dragi – zagrlim ga a on me sočno poljubi.

- Hvala dušo.

Osim mene čestitao mi je i Martin kao i svi koji su sedeli oko nas. Zatim je Demetrio zakopčao odelo i izašao na binu da uzme svog prvog Oskara. Gledam kako mu čestitaju voditelji, svi i dalje aplaudiraju a ja sam tako ponosna na mog muškarca.

Udahnem duboko jer znam da nije spremio govor u slučaju da pobedi.

- Hvala, hvala svima – pročistio je grlo.

- Pre svega moram da napomenem da je Rik Holt napisao sjajan scenario a producent Džek Rejmon je ludeo zbog mene za vreme snimanja ovog filma tako da njima idu dve trećine ovog Oskara – ponovo aplauz.

- Ali bez lažne skromnosti mogu reći da je ovo moja godina. Oženio sam se, saznao da ću postati otac i osvojio sam Oskara i za sve to je zaslužna samo jedna osoba, moja supruga, Leti Stark – pogledao je u mene. Rasplakaću se.

- Ona me je naterala da prihvatim ulogu u ovom filmu jer po njoj „starim" – nasmejem se na ovo kao i ostali.

- Hvala publici, hvala svima koji su glasali i hvala svima koji su gledali ovaj film a najviše hvala mojoj supruzu jer ne bih bio ovde gde jesam danas da me nije upisala na časove glume da bih naučio kako da budem romantičan dečko. Hvala draga, volim te.

To je to rasplačem se i nije kriva trudnoća jednostavno to je zbog njega, Demetria, čoveka koji me čini veoma srećnom ženom.

. . .

Kraj . . .