"Ne zaboravi me" - Završena

70 deo

To je sve što kaže pre nego što vrati telefon u džep.
I:Miloše!
Uhvatim smrdljivog tvora za kosu te ga dovučem do Ingvild. Pošto smo oboje nosili rukavice, a cela koža nam je bila pokrivena crnom tkaninom, ne bi moglo da se sazna sa kim se Jovana borila.
I:Ispustila si nož koji ti je dao tata.
Ingvild se nasmeje a Jovana poprimi belu boju lica.
Jovana POV
Stani... Kad...? Kada ugledam u Ingvildinim rukama srebrni nož sa ugraviranim slovom J na dršci, shvatim da mi je isti ispao iz džepa dok sam izbegavala njene napade. Ruke su mi bile krvave. Ako tog lika... ubode... sa... Šef neće nimalo sumnjati. Odmah će me oterati iz Nemačke.
J:Ne pravi gluposti, daj mi to.
Moj POV
Pruža ruku ka meni da bi uzela nož, ali ga ja, slučajno, gledavši pravo u Jovanu, bacim i direktno zabodem u Leov stomak.
J:Ne!!!
[...] Vraćamo se kombijem svojim kućama. Šef je naredio da svako ide svojoj kući i da se unormalimo. Već sutra idemo u neko selandero, da bismo se sklonili od svega, dok se cela ova stvar ne smiri.
N:I dalje ne mogu da verujem...
B:Ni jaa... Već mi nedostaje kuća...
Bojan se nadoveže na Natalijinu izjavu te svi prasnu u smeh osim Natalije.
N:Ne to. Lea je ubila Jovana. Kuja.
P:Možda i nije ona. Setite se da Lea nije bilo nedelju dana, pa i više!
Petra započne nepotrebnu konverzaciju. Čim Šef Jovanu pošalje za Holandiju, moram da je likvidiram. Iritira me.
N:Braniš je? Ozbiljno Petra, na čijoj si ti strani?!
P:Na vašoj ali...
Ja:Ne čini se tako.
Oko mene je ponovo ona crna aura. I glas mi je sve dublji. Teško pričam. Imam sreće što smo stigli do Petrine kuće, inače... osećaj bi bio strava kada bih ubila i nju.
P:Laku noć.
Niko joj ne uzvrati pozdrav jer je Natalija nastavljala svoju konverzaciju o Leu što je mene užasno nerviralo... [...]
Ja:Gde je Miloš?
Pitam Huga dok izlazim iz prikolice i krećem ka ulaznim vratima.
Ja:Izašao je i otišao svojoj kući.
H:Prespavala si taj deo. Zašto pitaš?
Sumnjičavo upita te ja klimnem glavom i oddmahnem rukom kao pozdrav, bez da mu odgovorim na pitanje. [...] Gledam na sat na noćnom stočiću. Šest i dvadeset je, a napolju je i dalje mrak. Šta me je probudilo?
Rasanim se kada začujem da neko kuca na vrata kao lud.
Ja:Dolazim! Razvalićeš mi vrata, grom te spalio!
Derem se kroz kuću dok hodam kroz kuću u gaćama i ogromnoj majici, pa sa sve crnim papama na nogama koje su bile pravljene po životinjskim motivima. Moj motiv je bila zmija. Tupćala sam nogama silazivši niz stepenice. Otključavam vrata i na istima vidim Miloša.
M:Ne gledaj me tako, rekao sam da ću doći.
Ja:Ne mogu. Umorna sam. Marš kući.
Odgovaram dok mi se oči sklapaju od umora. Shvatim da je ušao unutra tek kada čujem zvuk okretanja ključeva u bravi i njegov dah na vratu.
M:Daj Ingvild... Trebaš mi tako jako a nemam te već dugo.
Šapuće mi u vrat dok stavlja ruke na moje kukove i privlači me sve više sebi.
Ja:Čekala sam te dugo i nisi došao. Gde si bio do pola sedam?!
Vičem ali ne pokušavam da se istrgnem iz njegovog stiska jer znam da ne mogu. Suviše sam iscrpljena...
M:Gledao sam snimke.
Ljubi me u vrat više puta i osećam kako se ježim. Nastavlja da niže poljupce dok ne stigne do moje brade.
M:Setio sam se da neke stvari još uvek nismo isprobali. Večeras nećeš spavati.
Naslanjam glavu na zid kod vrata i pokušavam da se opustim, osećam kako zavlači ruke pod majicu i miluje mi grudi prstima.
Ja:Miloše...
Jedva pričam i pokušavam da ne ispustim neki zvuk. Prija mi, ali prokleto sam umorna.
M:Molim te. Mnogo mi trebaš.
Izdahnem umorno i pustim ga da me prenese do sobe. Skine mi majicu brzo te sednem na krevet. Rasanjeno posmatram kako se skida i vadi lisice iz sivih trenerki.
Ja:Nemoj. Ne mogu da trpim to na rukama.
Ruke smesti na krevet, iza mojih leđa i opet počinje da mi šapuće u vrat.
Ja:Želim da vrištiš. Želim da osetiš koliko sam se mučio u sobi do tvoje, a nisi mi dala ni da ti priđem.
Mazi mi unutrašnjost butina i obara me u ležeći položaj. Širi mi noge toliko da može da se namesti između njih. Pulsiram.
Gura me do naslonca kreveta, diže mi ruke u vis, veže me lisicama. Neće mi dati da mu čupam tu plavu kosu kada me zaboli.
Ja:Znam kako da te napalim. Znam šta voliš. I znam koliko se ljutiš kada ne radim to što voliš. Grize me. Jače nego pre. Pravi mi veće šljive po telu.
Ja:Miloše budi nežan.
Stenjem mu glasno na uvo i progovaram par reči.
M:Budi dobra. Želim da ti pričam nešto.
Miloš POV
Pokušavam da se što više suzdržim i ne pocepam joj ove gaće koje namerno nije skinula, pa da svom snagom zaronim u nju. Mnogo je želim. Mnogo mi treba.
Ja:Želim tebe celu. Prepusti mi se i manje će da boli.
Savijem joj noge u kolenima te je privučem bliže sebi, onoliko koliko sam mogao jer su lisice držale i krevet i njene ruke. Nisam imao nameru da se sklanjam samo da bih joj skinuo gaće, pa sam ih samo pocepao. Brzo i nenajavljeno ubacim dva prsta u nju, na šta vrisne. Lice približim njenim grudima i polako uvučem u usta jednu bradavicu, dok sam drugom rukom gnjavio drugu. Kada mi to dosadi podignem se s nje i sklonim ruku oblizivajući prste. Gledala me je u oči i čekala šta ću sledeće da uradim.
Ja:Ti si na redu. Neću uvek sve ja sâm da radim!
Zavalim se pored Ingvild i ostavim je da me u čudu gleda gola i zavezana.
I:Kad se oslobodim odavde...
Sad će neka pretnja...
I:Nećeš moći da jebeš mesec dana...
Ovo može da se objasni na dva načina ali ja biram ovaj prvi. Otključam joj lisice i vidim kako ustaje.
Moj POV
Opkoračim ga, okrenuta leđima od Miloša i pokušam da se nabijem na njega. Ne mogu sama. Osetim kako me drži za kukove i podiže. Više, više, više...
Ja:Miloše...
Imali smo ujednačen, savršen tempo. Osetila sam kako me gura da legnem na stomak i pustila da mi ubaci u dupe.
M:Znam koliko to voliš...
Nasmeje se ljubeći mi leđa pa me udari nimalo nežno po zadnjici.
Miloševa glava u mom vratu mi je davala mogućnost da ga čupam. Traži mi se njegova kosa. Levom rukom povučem kosu više, pri čemu se on izdigne nezadovoljno.
M:Hoću... hoću da mi...
Od izdisanja nije mogao da dođe do reči. Okrenem glavu tek toliko da mogu da mu vidim oči te tada shvatim da je na korak do svršavanja. U MENI.
Ja:Vadi ga!!!
Vrisnem prebrzo pa ga nogom odgurnem i ustanem s kreveta.
M:Ne, Ingvild, ne sad jebeno ne!
Govori dok prelazi po kurcu rukom i pokušava da se zadovolji.
Miloš POV
Misli da je ovde kraj ali nisam toliko lud da je pustim ovako.
Ja:Lezi preko mene i pruži mi ruke.
Zapovedno kažem pri čemu vidim da steže vilicu i duri se, ali previše želim ovo, da ne bih dopustio da svršim drkajući. Legnem, pa osetim kako se Ingvild ubrzo nađe iznad mene, raširenih nogu buljila je u ono što ju je do malopre ispunjavalo. Levom rukom je povučem za kosu i smestim tako da nas je jedan jebeni milmetar delio od toga da zaronim u nju.
Ja:Sad... mi pruži ruke. Ja ću da te vodim.
S ogromnom kneglom u grlu me posluša, kada uzmem njene šake i spojim ih sa mojima sedne na mene. Zagrize donju usnu koja ubrzo prokrvari, i ispusti jak vrisak zadovoljstva kada polako počnem da se pomeram u njoj. Zabacila je glavu unazad, ne bi li kosu sklonila sa lica za koje su joj se tanke vlasi lepile od znoja, ali se zbog "skakutanja" vratila u isti položaj.
Ja:Gledaj me.
Pogledala me kroz trepavice i brzo skrenula pogled na dole, ne bi li videla da li završavam. Mogao bih reći da se u momentu malo podigla sa mene i par trenutaka me gledala uplašeno, posle se pribrala.
Ja:Šta... Šta je sad...? Ingvild, ne kvari opet, ne mogu više...
I:Ušao si... dublje... Tako sam osetila... Jel to dobro?
Kroz jake izdahe kaže nakon čega samo klimnem glavom.
Ja:Koliko puta smo imali seks ali i dalje si tako uska da mogu i dublje u tebe da uđem...
Preznojeni smo, želim da svršim, ali opet je želim još. I ponovo, i ponovo... Ponovo se vrati u isti položaj od pre, i ubrzam tempo kojim želim da se kreće.
I:Miloše... blizu sam... mogu li da...
Ja:Svrši... na mene.
Dozvolim joj završavajući njenu zamisao nakon čega samo klimne glavom i ubrzo počne da se trese. Osećao sam vrelu tečnost po sebi te stisnuo zube želeći da probam s Ingvild nešto što se njoj zasigurno neće dopasti, ali meni da. Izmakne se od mene te sedne na ivicu kreveta gledavši u mene i to da li ću drkati. Nogom je namerno gurnem s ivice, tako da padne na pod, i pre nego što išta kaže odlučim da joj se približim. Sada sam ja sedeo na ivici kreveta raširenih nogu, a ona j klečala ispred mene.
I:Ne misliš valjda... Miloše ne...
Ja:Otvori usta.
Gadljivo me pogleda ali ipak se još više približi meni. Na svakih pet trenutaka je gledala u mene, pa skretala pogled ka mojoj muškosti koja je već bila modra od drkanja, i nabijanja nje na sebe.
I:Ti... moram li...? Fuj.
Ja:Ingvild požuri!
Viknem malo jače tako da cela prostorija odjekne.
I:Govori mi šta da radim.
Ja:Samo otvori usta. Skontaćeš sama.
Nevoljno zabaci glavu unazad i skloni kosu opet, pa blago otvori usta. Prinesem prste istima i razdvojim ih još. Skoro da je njena glava već bila u mom međunožju koliko mi je bila blizu. Prinesem ga njenim usnama i ubacim samo glavić, na kome osetim toplotu i Ingvildin dah, ali i to joj bude previše, pa se odmah odalji.
I:Odvratno je. Mogu li samo da ti izdrkam?
Ja:Ne, Ingvild. Budi razumna jednom. Želim to.
Ovog puta ga ona sama uzme u ruke pa iznenadno stavi u usta pri čemu mi se otme izdah. Smestim svoju levu ruku u njenu kosu ponovo i počnem da je češkam i privlačim bliže sebi. Iako je samo deo mene bio u njenim usnama bilo je tako slatko. Skupljala je usne oko mene i uzimala me polako, nežno. Osetio sam da ću da svršim, ali nisam želeo to da joj kažem. Pogledala me je još jednom gadljivo, i po mom izrazu lica i tome što mi se trenutno tresu ruke može da shvati da hoću da joj napunim usta. Htela je da ga izvadi, međutim obuhvatio sam joj kosu i jako povukao ka sebi,u istom trenutku sam izbacio svoje seme u njena usta.
Ja:Progutaj to. Budi dobra.
Gotov sam, izmoren, ali srećan i ispunjen toplotom. A Bog mi je svedok, i znojem...
/Najduzi deo koji sam morala u 4 nastavka po komentarima da stavim. Ovo sam sjebala, inace mjogo bolje pisem pejwejzne delove😂🔫