Never Say Never -h.s-

9. Deo

9. deo
Tamo negde predvece me je pozvala Sarah na telefon i ukljucila u nas razgovor i Ashley. Sve i svasta smo pricale, tracarile malo i tako.
„I Emily, kako ti je bilo u razgledanju skole sa Edwardom?“-pitale su me. Bas su radoznale, ja njima moram sve da pricam, a one meni, nesto pricaju a nesto i precute.
„Pa iskreno, i ne toliko lose. Mislila sam da ce da mi bude mnogo neprijatnije u drustvu nepoznatog decka. Ali smo se lepo druzili i bolje upoznali.“
„Jao, a meni je on bas simpatican, ali nekako nije moji tip. Koliko sam mogla da vidim, malo je povucen za moji ukus.“-rekla je Sarah. E za to je bila u pravu. Edward je pomalo povucen, ali to mu nije nikakva mana, sta vise meni se svidjaju malo povucenije osobe, ali to je sve stvar ukusa.
„Ajde manite se te teme. Hajde da pricamo o necemu zanimljivijem.“-predlozila je Ashley. Hah, ona ne voli romantiku i te ’gluposti’ oko nje.  U pocetku sam joj to zamerala zbog takvog misljenja, ali se sad u potpunosti slazem sa njom.
„Ok, sutra opet idemo u skolu. Koji smor.“-rekla sam im.
„Joj! Kako sam glupa“-uzviknula je odjednom Sarah. „Zaboravila sam da uradim domaci iz matematike. Cao curke moje, moram da idem! Kiss!“-nastavila je i brzo poklopila. Na vezi smo sada ostale samo Ashely i ja.
„Ti si to vec uradila?“-pitala me je.
„Jesam, do malo pre sam to radila, ti?“
„Ja sam to zavrsila jos kad sam se vratila iz skole.“-rekla je. E da, zaboravila sam da kazem. Ashley uvek voli da uci ili radi domaci cim stigne kuci iz skole, i posle ima ceo dan slobodan. Volela bih da i ja mogu tako da radim, ali jednostavno, uvek nadjem da nesto drugo da radim, a posle uvece sve to radim u zurbi.Ali ne mogu to da promenim.
„Idem i ja Emily, vidimo se, kiss!“
„Vidimo se, kiss!“-pozdravila sam i ja nju i prekinula vezu. Cim sam je prekinula, dobila sam obavestenje da sam imala propusten poziv, dok sam pricala sa drugaricama. Broj je bio nepoznat i nisam ga imala u imeniku. Mozda je greskom pozvao moji broj? A mozda i nije. Pa ja cu da zovem taj broj, i ako se javi neko, ok, a ako ne, nikom nista. Zvoni, zvoni, zvoni i napokom mogu da cujem jedan meni poznat promukao glas.
„Hej, konacno da mi se javis.“-rekao je.
„Hej, um..to si ti Harry?“-pitala sam.
„Da, ja sam.“
„Nisam mogla da se javim, vec sam pricala sa nekim pa ti se zato nisam javila odmah.“
„Ma nema veze, bitno da si se ipak javila. Hteo sam da te pitam nesto.“
„Um.. pa pitaj me, slobodno.“
„U petak uvece organizujemo zurku, ja i ostali clanovi benda, pa smo se pitali da li mozda hoces da dodjes sa drugaricama. Mislim, nije bas zurka, bicemo tu samo mi i vas tri, ako dodjete.“
„Pa, ako se sloze Sarah i Ashley, doci cemo, sto da ne.“
„Bas lepo, jedva cekam da te vidim.“
„Hah, a sto jedva cekas?“-upitala sam ga zbunjeno. ’Pa ti si uvek i zbunjena, tako da to ne trebas ni da naglasavas’ Samo si mi jos i ti falio. ’Znam da jesam, zato sam se i oglasio, cisto da ne posumljas da nisam tu.’ Eh, kamo srece da nisi tu.
„Pa onako..um..mislim, jedva cekam petak da vas vidimo i jos malo druzimo.“-rekao je mucajuci.
„Aha, pa ok. Sta sad radis?“
„Evo me hodam po stanu i pricam telefonom sa tobom.“-nasmejao se. Oh, kako je lep zvuk kada se nasmeje, cak i preko telefona. Mogla bih zauvek da ga slusam. Mogu da zamislim one njegove zelene smaragde kako gleda ispred sebe, jednom rukom drzi telefon, a drugom prolazi kroz njegovu lepu, bujnu, kovrdzavu kosu. Ili mozda.. Ma odakle ja znam kako on sad trenutno izgleda. I imam jedno zanimljivo pitanje za samu sebe. Od kad mene zanima kako trenutno izgleda Harry? Od kad sam ga srela, ne razmisljam dobro. ’Kao prvo ti nikad ne razmisljas dobro, a kao drugo, odakle tebi uopste mozak za razmisljanje?’ Uhh.. Zar bas uvek mora da me iznervira taj dosadni unutrasnji glasic.
„Hahah..Um.. morala bih da idem, mama me zove na veceru.“-smislila sam najgluplju mogucu laz, samo da bih prekinula poziv.
„Aha ok..samo, mogu li da ti postavim jos samo jedno pitanje, ali mi odgovori iskreno. Mogu?“
„Um..pa mozes.“
„Onaj dan kad sam ti poslao poruku u kojoj sam te pitao da li hoces da izadjemo, da li si stvarno imala nekih obaveza, ili si to rekla samo da ne bih izasla samnom?“-molim? Izasla sa njim? Ne bi to bio nikakav izlazak, vec bismo samo, seli, narucili sok i pricali nesto, sta ja znam. Odjednom se vise i ne kajem toliko sto sam ga odbila. Ustvari nikad se nisam ni kajala. ’Samo se ti tesi.’ Ti cuti!
„Ma imala sam dosta da ucim, a i obecala sam drugarici da cu da prespavam kod nje, tako da stvarno nisam mogla.“
„Stvarno?“-pitao je. Naravno da ne. Nisam ja nista isplanirala, nego nisam htela da se nadjem sa tobom. Ali to mu naravno nisam rekla.
„Da, naravno, ne vidim nikakav drugi razlog.“
„Ok onda. Pa ti mi javi za petak. Cujemo se i vidimo. Baj!“
„Vazi! Baj, baj!“-uzvratila sam pozdrav. Prekinula sam poziv. Zasto bi oni pozvali bas nas tri u petak uvece, kad imaju sigurno gomilu prijatelja, a mi im zapravo nismo ni prijateljice, vec samo poznanice koje su upoznale svoje idole. Tacnije dve su upoznale idole, a ja sam ih samo ovako upoznala. Koliko sam mogla da ukapiram, posumnjao je da namerno nisam htela da izadjem sa njim pre neko vece. Ali mu naravno to nisam priznala. A to vece kada smo se upoznali, nisam mogla da verujem da je skupio hrabrosti da me pita tako neko intimno pitanje. Pa sta on misli, ko je on? Mislio je da bih mu to tek tako rekla? E pa ako je to mislio, onda se grdno prevario. Idalje se dvoumim da li da idem u petak ili ne. Za one dve ne moram ni da sumnjam, one ce svakako pristati, a ja iskreno ne znam. Mada ne vidim ni neki jak razlog zbog koga ne bih isla. Ko zna, mozda se na kraju i sprijateljimo i pocnemo da se druzimo, ko zna. Ma ici cu, nemam sta da izgubim. O-o-o.. Zevnula sam. Ustala sam sa stolice i otisla u kupatilo da obavim licnu higijenu. Kada sam se vratila u sobu, navila sam alarm za sutra i legla da spavam.
.... ..... .....
„Emily! Emily, vreme je za ustajanje, pa zakasnices u skolu.“-budio me je majcin glas iz prizemlja. A bas sam lepo spavala.
„Evo ustala sam mama!“-doviknula sam joj. Polako sam ustala iz kreveta , obavila licnu higijenu, obukla se i sisla u kuhinju da doruckujem nesto. Pozdravila sam se sa mamom i tatom i krenula u skolu. Do skole sam slusala muziku na slusalicama, a kada sam stigla ispred skole, stavila sam ih u ranac i krenula ka svojoj ucionici, gde me cekaju drugarice. E da, trebam da ih pitam da li hoce da idu samnom u petak uvece kod momaka iz One Direction-a, mada vec unapred znam i odgovor, ali hajde. Pozdravile smo se i bas je u tom trenutku usla nastavnica istoriju. I smaranje pocinje za tri..dva..jedan..
„Danas cemo uciti...“
.....  ...... .....
„Hejj, cekajte me vas dve!!“- vikala je Ashley trceci.
„Hajde, pozuri.“-rekla joj je Sarah. Ja sam im se samo smejala, jer su bile neverovatno smesne. Ashley se saplela i pala koliko je duga i siroka, a ja i Sarah smo potrcale sto dalje od nje, jer smo ipak mi krive sto je pala. Hehe, tacnije ja.
„To sto ste mi uradile nije uopste bilo lepo, samo da znate.“-krenula je da prica.
„Hahah, pa samo smo htele da se nasalimo malo sa tobom, ali nismo znale da ces bas da padnes..“-govorila sam joj idalje se smejuci. Samo me je postreljila pogledom i nastavila da hoda izmedju mene i Sarah.
„E imam nesto da vas pitam, ako si zavrsila sa pricanjem Ashley.“
„Ajde pucaj.“
„Nemam pusku, a ni pistolj.“-rekla sam praveci se blesava. ’Hahaha, pa ti ne moras da se pravis blesava, jer  vec  to i jesi’ Nja, nja, nja. Niko t nista nije pitao, zato cuti.
„Hahah, ajde dosta sale.Pitaj.“-rekla mi je Sarah.
„Pa sinoc me je zvao Harry...“
„Harry? Harry Styles??-prekinula me je Ashley.
„Da, on. I ne moras svaki put da me prekines, kad izgovaram njihova imena.“-rekla sam pomalo iznervirana, jer svaki put kad neko spomene ime nekog iz benda, ona mora da ga prekine.
„Ok, ok, izvini. Sad pricaj.“-izvinila se.
„Pa zvao me je i pitao da li hocemo da odemo kod njih sutra uvece, onako malo da se druzimo.“
„Oni su nas pozvali kod njih!?! Ijao nisu nas zaboravili!!! Ali zasto je bas on, bas tebe zvao?!?“-pocela je da se dernja.
„Pa mozda zato jer smo se nas dve ono vece u Backstage-u ponasale kao dve podivljale kokosi i posle toga naravno da nece nas da zove na telefonu. Idalje ne mogu da verujem da sam se toliko osramotila pred njima.“-Sarah je rekla veoma tacnu izjavu, mogu da kazem.
„Pa dobro, to jesi u pravu.“-slozila se Ashley.
„Ja sam uvek u pravu..xD“
„I jel si pristala?!?!“-nastavila je Ashley.
„Pa...“-zapocela sam i ona me je OPET prekinula zapovsi njenu recenicu.
„Ma glupo je sto te pitam, naravno da nisi pristala, zar ne?“-upitala me je ovaga puta malo tuznije.
„Zapravo, ja sam mislila da odem, ako hocete i vi.“-rekla sam joj i ona je skocila na mene i pocela da me grli. Hahah.. Znam da bi bila mnogo tuzna kada ne bismo isle. Ali nema nista lose u tome sto cemo bolje da se upoznamo sa njima i mozda sprijateljimo.
„Najbolja si!! Hvala ti! Hvala ti! Hvala ti!“-pocela je da se zahvaljuje.
„Hah.. Ma nista, i ja bih isto volela da idemo kod njih.“-rekla sam.
„Jel’ se meni cini ili si se ti zagrejala malo za One Direction ili bolje receno Harry-a??“-pogledala me je Sarah vragolasto. O Boze, pa gde joj je mozak? Zna da sigurno ne bih bila sa nekim kao sto je on. Kao prvo on je najveci zenskaros, a kao drugo, ja vise ne verujem njima. Jeste da mi je on sladak, zgodan, simpatican..’I kazes ne svidja ti se?? ’ Nisam to rekla, nego nikada ne bih vila sa njim, ali to ne znaci da ne mogu da mu podelim neki kompliment ili slicno. Kapiras? ’Hah, ajde neka bude kako ti kazes, ali ti bas i ne verujem.’ Pa ni ne moras, koga briga.’
„Sarah! Hiljadu puta smo pricale o tome i znas sta ja mislim o njemu.“
„Ok, znam. On je samo neki umisljeni ultrapopularni decko, a ujedno i najveci zenskaros. Ali znas, on moze i da se promeni.“-opet je pocela da mi pametuje o njemu, a zna da to ne volim.
„Da, da. Sigurno ce da se promeni zbog jedne obicne smrtnice, kao sto sam ja.“
„Pa on mozda trazi neku devojku koja nije poznata, a ni umisljena kao mnoge druge, i ukapitao je da si ti mozda savrsena za njega.“-ubacila se i Ashley.
„To nije istina, a cak i ako je tako, samnom bi bio veoma kratko, iskoristio bi me, i bila bih jos jedna njegova bivsa devojka, a to, veruj mi, ne zelim. I hajde da zavrsimo sa ovom temom, jer inace ne idem sutra.“-rekla sam im.
„Ok, ok. Zavrsile smo ovu temu.“-Huh. Konacno. Uopste mi se ne svidja sto pricaju to za mene i njega.
„Pa ovde se razdvajamo, ajde cao, vidimo se!“-rekla je Ashley.
„Cao, vidimo se!“- i ja sam ih pozdravila i uputila se prema kuci. Kada sam usla unutra docekao me je opojni miris sveze pecenih palacinki. Njam, njam. Tek sad sam shvatila koliko sam zapravo gladna.
„Ejj, cao mama!“-pozdravila sam je i zgrabila jednu palacinku. Nasmejala se.
„Cao duso. Nisam znala da si bas toliko gladna.“-uzvratila mi je.
„O da, jesam.“
„E ja sad moram da idem na posao, palacinke su ti tu na sto, sve premazane kremom, a u frizideru imas i sok ako hoces. Vidimo se veceras ili sutra!“-rekla mi je poljubila me u obraz i izasla iz kuce. E sad sam sama kuci. Sta bih mogla da radim?

I evo ga napokon i 9. deo.
Jos nisu krenule zanimljive radnje i to, ali i to ce stici na red.
Hocu jos da kazem i da nemam predstave koliko ce ova prica imati delova, ali nece skoro biti gotova, mislim, ipak sam na pocetku. A ne znam ni kakav ce biti kraj..xd

-Mrs_Styles*