Ajlina potraga

Ko sam ja???

STRAHINJA

-Tvoj čovek je dobro, ustvari biće dobro. Metak mu je izvađen, operisan je, dobio krv. Sve u svemu sastavili smo ga i kad bude spreman da izađe javiću ti mesto na kom možeš da ga preuzmeš. Naravno uplata pre toga.

Jebiga ipak je ovo posao. Krvav, možda ne baš legalan al je ipak posao.

-Naravno, nego Doco neće se završiti baš najbolje ako meko od tvojih zaposlenih propeva.

-Slušaj me sad dobro, ovo ću ti reći sad i nikad više. Moji ljudi ne pričaju, isuviše su dobro plaćeni da bi to radili. Ja sam u ovom poslu dovoljno dugo da ne moram baš svaki poslić da prihvatim, a tvoj čovek je za mene upravo to- poslić. Zato razmisli dobro pre nego što me sledeći put kontaktiraš.

Iznervirano spustim slušalicu. Šupak mali. Mrzim ove današnje mafijaščiće, brzo stekli lovu, naravno nelegalno, izigravaju neko ludilo, eksponiraju se. Nikgde časti nigde, nigde stila. Reč u mom svetu je sve. Oni je ne poštuju, bolje reći nemaju je. Prodali bi i rođenu majku kad bi se našli u škripcu. Sve bi oni trebalo da prođu staru školu, da krenu od potrčka, da poštuju starije pa da se polako penju, po zasluzi na hijerarhijskoj lestvici.

Moje ime je Strahinja Čanović, u ovom gradu, u ovom svetu me znaju kao Docu. Ja sam čovek sa dva lica. Mogu sve i mogu mnogo. Kako? Kada sam pravio najveća sranja u životu i mislio da sam najveći, da mi niko ništa ne može jedan čovek mi je pokazao koliko sam mali. Kada sam uleteo u probleme kao napaljeni klinac on me je uzeo pod svoje. Prvo me je nalupao kao vola u kupusu, što bi narod rekao. Veruj te mi te batine ću pamtiti ceo život. Ne zato što me je prebio ne znam koliko, već zato što su to bile prve batine u mom životu. Bio sam razmaženi, bogati klinac. Nisam znao ni za red, ni za poštovanje. On me je tome naučio. Nakon batina gazda Ibra me je odveo u kafanu na večeru i napio me sve dok nisam počeo da povraćam. Onda me je odveo svojoj kući gde me njegova žena Sanela smestila kao malo dete u krevet. Cele noći sam povraćao. Ujutru su me oboje čekali za doručkom. Očitali su mi bukvicu za ceo život. O preterivanju u jelu, piću, ženama, životu uopšte. I prvi put me je bilo sramota samog sebe. Tako sam završio kao lični potrčko gazda Ibre. I to mi je promenilo ili bolje da kažem sačuvalo život. Danas ovo što jesam jer sam posao učio od najboljeg.
Zato i mrzim današnje napaljene klince  jer sam im i sam bio sličan, jer sam svestan kako sam tako lud, a zelen lako mogao glavom da platim. A život je ipak lep i ja ga i te kako živim punim plućima. Sve što poželim priuštim sebi, oko mene su uvek lepe žene, uživaju one u meni i ja u njima. Jednostavno krojim život po svojoj meri, i prokleto mi je dobro. Stvorio sam sebi svet u kom vladam, stabilan i miran, onoliko koliko meni odgovara. Za čoveka od 35godina i nije tako loš zivot. Mnogi bi rekli da je to što radim nelegalno, da sam kriminalac. Pa sad ja to ne bi bas tako nazvao. Ja sam pre svega biznismen koji je svoje lekarsko znanje rešio da unovči. Kako? Jednostavno. Sve je počelo kad sam jednog od gazda Ibrinih gorila spasio od sigurne smrti nakon što ga je neki lik rasporio nožem. Ušio sam gorilu, negovao ga i lečio nakon toga. I gazda Ibra je prepoznao moj talenat. Naučio me je kako da iskoristim svoje znanje. Polako sam  sem gazda Ibrinih ljudi lečio i druge. Počelo je tako što su me ljudi za svaku zakrpu častili. Ubrzo sam počeo da naplaćujem i da rastem.

Danas imam svoju malu kliniku gde radimo skoro sve. Imam petnaestak zaposlenih koji ustvari i ne rade već dolaze na poziv, inače vode sasvim obične živote i rade obične poslove. Savrseno su diskretni, a kako i ne bi bili za to kako su plaćeni. Uostalom svi su mi dužni na ovaj ili onaj način. Moje usluge su papreno skupe, ali su vrhunske. Lokaciju moje klinike niko ne zna. Kako? Jednostavno, kad neko ima posao za mene zove poseban broj i neko od mojih ljudi pokupi stranku na dogovorenom mestu. Ista procedura je i kad se posao završi. I to već nekoliko godina funkcioniše fenomenalno.

I opet ponavljam život je lep.

Daleko odavde tamo negde u Šumadiji sam sasvim običan momak. Doduše razmažen, bogat, ženskaroš al bože moj neko mora i to da bude. A meni ta uloga savrseno odgovara, jer kad sam tamo opustim se i uživam. Naše žene, kao uostalom i sve žene na svetu vole misteriozne tipove, a da ne budem lažno skroman i fizički sam i te kako privlačan ženama. Zadnjih godina odlazak kući, od kada sam sredio situaciju sa roditeljima, predstavlja pravo zadovoljstvo. Moji nebznaju čime se bavim, mada ih ne lažem samo ništa konkretno im ne kažem. Radim u struci u Švajcarskoj i oni su time zadovoljni. Od problematičnog klinca je to za njih dovoljno. Oni srećni i zadovoljni, ja miran.

Na mom stolu stoji crvena koverta, na njoj poznat rukopis.  U grlu mi je knedla, znam da ne želim da je otvorim. Mog idola više nema.

*Srbendo moja,

Otišao sam ruži mojoj, znaš koliko sam je željan bio. Bilo je lepo dok je trajalo. Ne žalim ni za čim u životu. Imao sam ljubav žene kraljice, imao sam za kćer princezu. I na kraju imao sam tebe i Feniksa. Pored moje Ajle vas dvojica ste mi bili kao sinovi. Hvala što ste me poštovali, što ste slušali moje savete i postali veliki ljudi. Jedino vama verujem.
Imam jednu molbu za tebe, bolje reći ostavljam ti u amanet da nađeš mog sina. Znam da se pitaš od kud sin sad. I ja za njega znam zadnjih nekoliko meseci. Tražio sam ga, al nisam uspeo. Zato ćeš ti da nastaviš gde sam stao. Molim tebe jer Feniks je dovoljno u svojim sranjima da mu ne treba nova muka. Sve što treba da znaš nalazi se u mom sefu u banci. Pristup imas ti i ima moja Ajla. Sećaš li se? Sreo si je jednom, upoznao sam vas i posle pet minuta te upozorio da ne slinis za njom i da ti je zabranjena. Sad ti je poveravam, da je čuvas i štitiš. Moja je zenica oka čuvaj je. Ona je sve vredno što sam imao. Posebna je, videćeš kad je upoznaš. Moram da te upozorim ona samo fizički liči na svoju majku, u svemu ostalom je na mene. Zato je se čuvaj. Nemoj da je stavljaš u zlatni kavez. Daj joj slobodu al čuvaj je, štiti.

Odlazim miran. Strahinja pobrrini se za nju. I sledeći put u kafani za moju dušu naruči neku sevdalinku onako da razgali celu kafanu kao nekad.

Poslednji pozdrav, sine moj. Ne zaboravi živi svoj život, i voli to je najbitnije.

    

                          Ibro*

Život je nekad surov, al u našem svetu ovakav način da završiš je nešto što očekuješ, al boli u tri lepe materine, boli kao đavo...

Za sve one koje su navijale za docu i koje ga sa nestrpljenjem čekaju😁😁😁

Ljubim vas