Andjeo Senki

Uvod 1

Radnja se desava u biblioteci

-"Da li je moguce da se necije sudbine izgube?" upita mali decak koji sedi na jastucicu na podu i gleda zainteresovano u vrlo mladu zenu koja sedi na stolici i upravo prekida sa citanjem knjige.
Tiho je izdahnula "Na zalost,da moguce je" pogledala je polako u decaka zatim i u ostale. Ispred nje su sedela jos tri decaka i cetiri devojcice,koja su je pazljivo slusala.
"Sta se desi sa njima?"Pita jedna od devojcica
"Onda oni postaju senke,ili jednostavno budu nesrecni celog zivota"odgovara
"Zar ne mogu onda da pisu svoju sudbinu!?" Upita mali decak
Mlada devojka ne izgovara nista u narednih nekoliko sekundi"Moguce je-"ustaje sa stolice i stavlja knjgu koju je imala malo pre kod sebe nazad na policu i uzima drugu na policu iznad"-ali,to ne moze svako,to se i vrlo retko i desava-"vraća se nazad i opet sedne"-da bi mogao da pises svoju sudbinu moras biti jedan od izabranih,i moras biti spreman da za to platis veliku cenu."zavrasava govor i posmatra decu ispred sebe.
"Odabranih?"upita opet isti decak,a ostali pokazu svoje zbunjene izrace lica. Znala je da i oni imaju isto pitanje.
"Jeste li culi za pricu Andjeo Senki?"Mozda je ovo zvucalo kao pitanje za decu ispred nje,ali za nju to nije zvucalo kao pitanje,jer je vec znala odgovor."Bice ovo duga prica…"

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-"Danas sam puna samopouzdanja,i nista me danas nece zaustaviti od mojih snova,konacno cu postati ratnica,dobro ne odmah ali bicu!" Samu sebe podrzavam u glavi,ali se ubrzo vracam u realnost posto stizem ispred akademije za obuku buduce ratnike "Felios" sirom rastezem svoja krila da bi ona nestala, o da zaboravila sam. U mom svetu postoje ljudi koji imaju dar kao naprimer ja mogu da letim jer imam krila,neki mogu da skoce veoma daleko ili visoko,neki su veoma brzi a neki imaju nocni vid. Zar to nije super!
-Zastala sam ispred akademije i malo je posmatrala,veoma je velika i stara,ali to je nikako ne cini manje dragocenom,ipak njena starost pokazuje na njen uspeh.Usla sam kroz velika vrata akademije i nasla se u hodniku koji je bio pun ljudi. Nikad se nisam dobro osecala u guzvi tako da sam stala uz jedan stub i posmatrala ostale i pokusala sam da zgledam sto opustenije,hocu da misle da sam 'kul' osoba,haha.
Nasmejala sam se malo,a onda posmatrala okolinu,bas je lepo,svidja mi se kako ima dosta detalja na zidovima a i cvece koje raste uz zidove i ima jako krupne crveno bele cvetove,jos ako gledas kroz zrak sunca koji se nasao na neki cvet i posmatras kako prsina plese i nezno nestaje ,prosto je lepo posmatrati,a prozora ima puno i jako su visoki i u mozaik su stilu,svdija mi se sve ovde. Zanima me,kakav osecaj imaju latice tih cvetova,da li i mirisu? mozda da idem i da proverim? nema sanse,svi ce pomisliti da sam cudna,ili ipak neka misle?
-Iz moje prepirke u glavi me budi zvuk otvaranja vrata,ispred mene se nalaze stepenice koja idu u pravcu jos jedna vrata koja su se sada ovorila. Otuda izlaze sest ratnika,tri na jednu stranu i tri na drugu a izmedju njih izlazi jedan covek koji je koliko vidim u ranim tridesetim godinama,i ima neku opekotinu na celu? mislim da je glavni,tako izgleda.
"Postovani! Ja sam kapetan prve klase Daniel,i ja cu danas testirati vase sposobosti."pricao je glasno i cisto i tako polako posmatrao svakog od nas,ja sam se polako priblizava da bih mogla da vidim sta je to na njegovom celu takodje i bolje da ga cujem a  i ovako sam jednostavno imala cudan osecaj da sam krenula napred."Nadam se da ste sigurni u svoju odluku sto ste se ovde danas pojavili-"zastaje mu pogled na mene vrlo kratko"-zelim vam srecu!"okrece se i vraca se nazad odakle je i dosao. Uredu sad vidim da ono nisu bile opekotine ono su bile neke sare(?) iznad njegovih obrva i u pravcu obrva se nalazi jedan pramen bele kose,cudno i zanimljivo.Jedan ratnik zastaje i kaze "Testiranje ce uskoro poceti!" zatim i on odlazi.