Ponovo dišem

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Gledam oko sebe, ovo mi liči na bolnicu. Dobro je, netko me ipak našao. Spašena sam. Onda vidim njega. Sjedi kraj mene na stolici. I dalje ne registrira da sam budna. Priča i ljubi mi ruku.

Zatvaram oči na tren. Želim čuti do kraja.

''sunce moje, umro sam 100 puta dok te nisam našao. Hrabra moja cura. Nisam znao šta točno osjećam prema tebi dok nisi nestala. Volim te sunce. Tako sam lud za tobom da ni sebi ne mogu objasniti kako i zašto. Toliko sam lud za tobom da me to izluđuje. I ne mogu bez tebe ni dan. Emili je bila neutješna, nije te bilo. Magi i ja smo se trgali da ju smirimo. Trebaš nam sunce. Molim te, probudi se. Samo nam se vrati.''

''Khm khm'' – nakašljem se i on automatski diže glavu prema meni

''srećo, budna si! O Bože, hvala ti!''

Grli me, ljubi po licu. Ali ja sam ljuta. Dopuštam mu da završi sa pozdravom.

''jesi završio?''

''molim?

''imaš 3 minute da izađeš iz naših života. Ne želim te više nikada vidjeti niti čuti. Gubi mi se s očiju'' – rekla sam to poprilično hladno

''Antonela, jesi li dobro?''

''savršeno sam. A sad se gubi. Na odlasku mi pozovi doktora. Da li je Magi ovdje?''

''kod kuće je.''

''kad stigneš kući, reci joj neka spakira naše stvari. ''

''ne idete vi nikuda!''

''o idemo. I gledati ćeš dok odlazimo. Želim ti svu sreću u životu i žao mi je zbog tvoje pokojne žene i kćeri.''

''kako si saznala??''

''šta misliš zašto sam bila oteta? Zbog tebe! Tvojih sranja. Nama ne treba još jedan agresivac u životu. ''

''sunce ja nisam...''

''ti si veliki glumac i manipulator. Gubi se sad. Odlazi.''

''pustiti ću te sad ali razgovarat ćemo''

''hah, nadaj se Alex. Nema povratka. Odlazi.''

Pokunjeno uzima sako u ruke i prima kvaku od vrata, otvara ih i zastaje. Vrati pogled prema meni i vidim da je slomljen. Ali ja ne mogu ponovo imati agresivca u životu. A on to je. Prijeti se, tuče, otima nekoga, veže užetom, ucjenjuje, manipulira, nema razumijevanja niti strpljenja za druge. Ne pruža ni najmanju šansu za opravdanje. On je mračan i opasan tip. A meni je takvih preko glave. Opekla sam se s Mariom. Sad i sa Alexom. I sad kad već razmišljam, zanima me da li sam ga ubila ili samo povrijedila. Ako sam ga povrijedila, nadam se da će dobiti puno godina zatvora.

I onda mi na pamet padne da bi i Alex mogao u zatvor. I tu mi bude krivo. Ali ugasim svoje emocije. Samo želim izaći odavde.

Ulazi doktor i provjerava da li je sve uredu. Osim 2 slomljena rebra i dosta masnica nema nikakvih novosti, puštaju me kući na mirovanje. Divno! Kod mene neće biti tog mirovanja bar dok ne odem od Alexa. Zamolim sestru da mi posudi telefon pa nazovem Magi.

''halo?''

''Magi, ja sam..''

''o djevojčice moja, budna si! Kako mi je drago da si nam se vratila, kako se osjećaš?''

''dobro sam, puštaju me iz bolnice.. molim te spakiraj naše stvari i spremi Emicu, dolazim uskoro''

''ništa te ne razumijem.. ''