Život ide dalje

11.

KLER

Prošlo je nešto više od dva dana od kada mi je Karlos ostavio Klaru, istraga se odužila, a on nije smeo da rizikuje da ih ponovo napadnu pa je zbog toga nije posećivao. Ispostavilo se da čovek koga su uhvatili i sumnjičili za napad, nije ništa znao o njemu.

Razgovarala sam sa Kerol o ovome, ona kaže da je Karlos nervozniji nego inače; jedino što uspeva na trenutke da ga smiri je razgovor sa njegovom ćerkom. Čezne da je zagrli i vidi, ali zbog njene sigurnosti ipak se drži na odstojanju.

Donekle sam mogla razumeti njegovu patnju, Klara je sve što mu je ostalo od pokojne verenice; a u njegovom pogledu sam mogla videti da krivi sebe što u njenim poslednjim trenucima nije bio uz nju.

Čak sam se i ja vezala za ovu devojčicu i više nego što sam smela, jednostavno sam u njoj mogla prepoznati sav bol koji sam ja proživljavala u njenim godinama. Ne sumnjam da je Karlos dobar roditelj, ali ona je zasluživala mnogo više od oca koga neće viđati po par dana zbog posla. Uzela sam par slobodnih dana želeći da brinem o devojčici i makar pokušam da joj nadomestim odsustvo roditelja; a Karlos se sa tim složio jer je verovao da je uz mene najsigurnija.

Čula sam zvono na ulaznim vratima i bacila sam pogled na sat u uglu prostorije, kazaljka je upravo otkucala tri ujutru. Uputila sam se ka vratima jer sam znala da je ovo moja prijateljica, tačna je u sekund.

"Kako si?", upitala me kada sam joj otvorila.

"Ja sam dobro, ali Klari nedostaje otac. Ima li kakvih novosti?"

"Dajemo sve od sebe, ali i dalje smo na samom početku. Napadači su iskusni, jer ni jedan jedini trag nismo pronašli, neko uticajan je želeo da naškodi Alvarezu; a mi i dalje ne uspevamo da napravimo užu listu. Taj čovek je birao samo najzahtevnije slučajeve, a uz to se svakom od kriminalaca i zamerio sa svojim stavom..."

Pružila mi je kesu sa namirnicama i njen telefon zazvonio, prekidajući naš razgovor.

"Daj mi psa, vraćam ti ga tačno u pola sedam", rekla je nastavivši da telefonira, a ja sam se vratila u stan da pripremim Zevsa.

Nemački ovčari su odlični čuvari, ali njima je ipak potreban izduvni ventil jer znaju da postanu hiperaktivni, zbog toga sam zamolila prijateljicu da ga odvede u dužu šetnju; a zatim nam ga vrati odmornog pošto nas dve nismo u stanju da izlazimo.

"Karlos me zamolio da ti se ponovo zahvalim u njegovo ime", rekla je kada sam se vratila sa Zevsom.

"Opet mu možeš preneti da nema na čemu da mi bude zahvalan", blago sam joj se osmehnula.

Karlos i ja iz nekog razloga nismo lično razgovarali, ali je Kerol bila naš posrednik. Posle svega što se izdešavalo, nismo ni dobili priliku da o svemu porazgovaramo, ali nadam se da ćemo rešiti ovo između nas čim sadašnji problem bude rešen.

"Odlično i sama znaš koliko je značajno ovo što radiš, a isto tako znam da ne bi ovo činila da ne gajiš neka osećanja prema tom terencu. Poriči koliko hoćeš, ali život se svesno ne rizikuje zbog neznanca i njegovog deteta", namignula mi je.

"Vidimo se onda kasnije", široko mi se osmehnula i izašla, ostavljajući me izgubljenu u svojim mislima.

Nisam mogla poreći Keroline reči, osećala sam nešto prema Klari i njenom ocu, ali još uvek ni sama nisam znala šta. Karlos me fizički privlačio, a nešto u toj devojčici me podsećalo na mene i iskreno sam želela da joj pomognem i da je zaštitim.