Pravda za budalu

1.Nije spremna za oproštaj

Zvezdana tek sada shvata koliko prazna soba zna biti hladna. Dok pakuje poslednji par cipela, koje nikada nije obula, suza joj pada na obraz. Alergijska reakcija na prašinu. Kada je boravila u ovoj ogromnoj sobi nijednom se nije setila da počisti. Sada je kasno, danas se oprašta sa njom  i životom koji je nekada imala. Naslonila je glavu na orman boje ruže.

"Zbogom ormanu koji mi uvek zna reći da li sam uklopila nakit sa odećom."

Okrenula se ka krevetu i poslednji put zaroni u njega.

"Zbogom najudobnijem krevetu, imali smo lude noći zajedno. Zbogom lusteru koji sam nekoliko puta slomila zbog besa. Zbogom pro-"

Na vratima joj neko pokuca ali Zvezdana nije htela da otvori. Već zna šta je čeka. U sobu udje sredovečna žena bele kose i oštrih debelih obrva koje bi Zvezdana rado počupala. Stoji uspravno namrgodjena, na ramenu joj leži njen saputnik kameleon. Kada progovori glas joj zvuči kao škriputanje stola.

"Gospodjice Lava, vreme je da krenemo. Nadam se da ste spakovali samo stvari koje su vam neophodne, ne verujem da vaša nova soba može da primi ni pola vašeg ormana. I onako vam mnoge stvari neće trebati, bez magiskih moću su vam sasvim beskorisne."

Akcenat je posebno dodala na bez magijskih moći. Sladi se ovom trenutku koliko i ceo magijski sektor. Pomislila je Zvezdana dok je pokušavla da ignoriše svaku reč dekana čarobnjaka akademije. Sagla se po kutiju koja je teška koliko i slon. Kolena joj krckaju od napora. Do sada je stalno levitirala šta god je trebala da nosi, stoga joj je ovakav napor stran.

U holu sa leve i desne strane red učenika koji željno isčekuju njen hod srama. Biti lišen svojih magiskih moći je najgora kazna za jednog mladog madjioničara poput Zvezdane, koji je pre samo nekoliko meseci bio najbolji u svojoj klasi. Ali prekršaj koji je napravila, sraman. U takvom trenutku najbolje je zavući se u mišiju rupu i nikada ne izaći. Ali Zvezdana im neće dati to zadovoljstvo.

Dobila je šta je zaslužila

Ako mene pitate trebalo je izbaciti iz akademije, da više nikada ne vidi magiju

Mala razmažena princeza. Mora da joj je tata molio na kolenima da bi je zadržali.

Podignute glave, poput kraljice, hoda kroz rulju koji podrugljivo izgivaraju njeno ime. Ako je veće toliko nisko pala otićiće sa dostojanstvom. Periferno uspeva da vidi sitnu osobu kako pokušava da se provuče kroz gužvu. Milijana, jedina drugarica koja joj je ostala verna do samog kraja, i najnapornija od svih. Zvezadana je nikada nije volela, i rado bi je napustila da njen tata ne vodi ceo jedan lanac tržnih centara u kraljevstvu. Ako nešto voli više od skupih šljaštećih stvari, to su besplate skupe šljašteće stvari. Milijana je zagrli tako jako da je Zvezdana ispustila kutiju.

"Zvezdo bićeš mi u mislima svakog dana. Mora da ti je teško sada kada odlaziš u te varvarine. Čula sam da lome kosti ako napraviš bilo kakav prekršaj. Hoćeš li mi ostaviti tvoju haljinu sa bala i one svetlucave cipele...ono čisto da imam po čemu da te pamtim."

Zvazdana zakoluta očima.

"Ne umirem glupačo."

Ali Milijana jeste u pravu. I ja sam čula razne tračeve za sektor vitezova, i nijedan nije dobar. Sve od lomljenja kostiju za prekršaje, do polivanja zmijskim otrovom ako se ne probudiš na vreme. Ko zna koliko je to istina a koliko izmišljotina ali jedno je sigurno tamo nema zabave. Vitezovi su posle madjijoničari jako cenjeni u kraljevstu. Borci bez magije a ipak mogu da ti slede krv u žilama ako im se zameriš. Tamo jedino što mogu da očekujem je red, rad, dusciplinu i nijedan šećerlemin koktel.