•Nebo nije naša granica•

1. DEO

Zajedno sa tetkom ulazim u svoju buduću skolu. Jako je lepa i prostrana, zapravo ogromna je. Prolazim duž školskog dvorišta i vidim nekoliko manjih grupica tinejdžera na tribinama i klupama. Svi me tako čudno gledaju kao da sam pala sa marsa. Ulazim sa tetkom u njenu kancelariju, koja je isto prevelika i puna starih prasnjavih knjiga i dnevnika.
A: sedi ovde dok ti napišem neka uputstva, raspored casova i da ti dam ključeve od tvog ormarica
Ja: okej
A: kakav ti je to izraz lica dušo?
Ja: ma ništa, samo sam malo nervozna
A: ne brini se ništa, sve će proći kako treba
Ja: iskreno se nadam
Pricala sam sa tetom o još nekim bitnim stvarima oko škole, dok joj nije zazvonio službeni telefon
A: halo? Da? Zar opet? Pošaljite ga u moju kancelariju odmah!
Spustila je slušalicu, i glasno uzdahnula
Ja: šta se desilo?
A: Leon.. opet je napravio neku glupost
Ja: ko je Leon?
U tom trenutku cujem glasno otvaranje i lupanje vratima, te se iste sekunde preplašeno okrenem. Vidim visokog crnokosog dečka, svetlo zelenih očiju, kako ljutito stoji i gleda u moju tetku. Mora da je to Leon..
L: Direktorka, nisam ja kriv sada kunem vam se. Vasilije je prvi nasrnuo na mene. Uvek sam ja kriv za sve
A: Leone, koliko puta si dolazio ovde, i koliko puta si mi rekao da ništa nisi kriv? Dosta mi je upozoravanja više, zajedno sa Vasilijem ćes očistiti domarovu ostavu. Jasno?
L: A zašto ste samo mene pozvali ovde? Zašto i Vasilija niste pozvali? Znate šta, pun mi je kurac vas.
A: Leone kako to razgovaraš sa mnom?
Nije ni stigla da završi rečenicu, a on je besno i ljuto izasao iz kancelarije glasno zalupivsi vratima.
A: ne znam šta ću da radim sa njim, on je jako dobar momak, medjutim ima te neke izlive besa.
Ja: kreten, ne može tako da ti se obraća!
A: ne brini se, ja ću to rešiti sa njim i ostalim nastavnicima. Evo ti raspored casova i ključevi od ormarica. Broj tvog ormarica je 34.
Ja: u redu, hvala ti. Volim te puno i hvala ti za sve
A: nema na čemu, dušo. Srecno danas!
Ja: hvalaa
Izašla sam iz kancelarije i uputila se ka ormarićima, kako bih uzela knjige koje su mi potrebne za prvi cas. Uzimam ono sto mi je trebalo i upućujem se ka učionici. Ulazim u istu, i nervozno sedam u zadnju klupu koja je bila slobodna. Svi pogledi su uprti u mene. Neprijatna situacija utištila se, kada je do mene prišla jedna devojka duge plave kose i plavih očiju, niska i veoma zgodna.
X: hej zdravo, ti si nova zar ne?
Ja: um, ovaj.. da, da ja sam nova ovde.
X: bas mi je drago da te upoznam, znas, ovde su svi bas arogantni. Ne družim se sa ljudima iz ovog odeljena, već sa drugima. Ovde su svi nekako neprijatni
Ja: primetila sam
X: mogu li da sednem?
Ja: da, naravno
Sela je do mene i izvadila knjige iz svoje torbe.
X: jao, izvini nisam se predstavila. Ja sam Mona.
Pružila mi je ruku, i nasmejala se.
Ja: drago mi je, ja sam Kiara.
M: i meni je drago takodje, ako želiš možemo kasnije da idemo negde da jedemo. Za vreme odmora
Ja: da, može naravno. Bas mi je drago sto smo se upoznale.
M: i meni takodje
Cas je polako odmicao, i kada se završio izašla sam sa Monom iz učionice. Krenula sam do ormarica kako bih ostavila svoje knjige i uzela novčanik.
Ja: okej, gde ćemo sada?
M: da li voliš kafu?
Ja: previše, ne mogu bez kafe, naročito ujutru hahah
M: e onda idemo do moje omiljene kafeterije. Tu je blizu škole, a imaju i predobre sendviče.
Ja: okej, idemo
Uputile smo se ka izlazu iz školskog dvorišta i krenule duž velike prometne ulice.
Nakon nekih 2-3 minuta stižemo ispred Starbucks-a.
Ja: hej pa ja obožavam Starbucks!
M: vidiš da imamo nekih sličnosti hahahah
Ja: da, šta voliš da piješ ja volim..
M&Ja: Veliki Caramel Cappucino!!
Rekle smo u isto vreme, na šta sam se ja prijatno iznenadila.
M&Ja: hahahahahah
M: hajmo unutra, pozurimo dok se odmor ne završi..