DAN KADA SU CVETALE MAČKE

To se desilo jednog februara dok se vreme menjalo. Jedan dečak je pogledao kroz prozor i ugledao mačku kako cveta. Protrljao je oči i uverio se da zaista vidi ono što mu se učinilo. Povukao je majku za rukav i pokazao prstom ono što je video. Majka je pogledala i ispustila tanjir koji je držala u rukama. Tanjir je pao i razbio se. Radio i televizija su ceo dan brujali o tome, ljudi su pričali, čudili se, neki se plašili. Policija je povećala budnost, a naučnici su se razišli po gradu da love mačke ne bi li ih proučili. A mačke su bile mačke. Radile su svoje. I ništa se nije otkrilo. Ljudi su postavljali pitanja, političari takođe, ali opet nije bilo odgovora. I tako je bilo sve dok se nije javio anonimni dostavljač i ukazao da ovo nije čudo već delo čoveka. Policija je otišla na naznačenu adresu i imala je tamo šta da vidi. U velikoj oronuloj kući zatekla je laboratoriju i u njoj čoveka koji nije mogao da se nazove čitavim. Utvrdili su da on ima diplome dva univerziteta, kao i otpusne liste četiri bolnice. U njegovoj džumbusiji našli su dosta toga .Opremu, beleške, knjige i naravno mačke. I one normalne i one procvetale. Priveli su ga u stanicu na saslušanje, gde je osumnjičeni sve ponosno priznao. Lekari su rekli – lud je sto posto. Naučna javnost je bila zgrožena. Jedan manijak prepravljao je živo stvorenje i napravio gomilu nakaza. Javnost je delila ovo mišljenje. Samo je manijak bio zadovoljan. Zato imajte na umu – mačke nisu biljke, one ne cvetaju. Nisu ni koze, ni ovce, ni psi, ni konji. Zato kad vidite mačku, na lude ideje stavite – tačku.