Reiji love story

4: Dalje od nje

Ariya POV

  Ispričala sam sve Melaini. Sve do najsitnijeg detalja. Srce mi je lupalo kao ludo. Bila sam crvena kao ruža. Melaina se sve vreme smeškala. Ona je prošla kroz ovo, udata je žena. Lako je njoj da se smeje.

Ariya: Nije hteo da me pusti da idem!😊 Ja sam jako srećna, iskreno.
Melaina: I ja sam srećna zbog tebe. I, da li te je zvao da odeš opet?
Ariya: Pa i da nije, moram mu previti ranu. U ostalom, časovi lepog ponašanja za stolom sigurno neće predavati zidovima.
Melaina: Hahahah, to je tačno. Ali kakva rana? Ništa mi nisi rekla o ikakvoj rani.
Ariya: Ma, duga priča. Ništa bitno, u svakom slučaju.
  Persefona je bila jako razigrano dete. Njene lutke su bile jako lepo obučene. Nije kao da ja nisam imala lepe igračke, ali njene su imale izuzetno lepe haljine. Došla je do mene i dala mi jednu igračku. Ta je lutka bila jako lepa. Ličila je na mene. Crna kosa, plave oči, i jako lepa haljinica.
Persefona: Teta Aviya, ova lutka leči na tebe.
Ariya: Hvala ti, Persefona. Jako je lepa.
Persefona: Zadrzi je za sebe.

  Ovo me je začudilo. Deca se obično ne odvajaju od svojih lutaka tako lako.

Persefona: To mi je omiljena lutka, ali hoću da je ti uzmeš.
Ariya: Ali, ne mogu. Ovo ti je omiljena lutka, ne mogu je uzeti.
Melaina: Sa njom ne vredi raspravljati se. Uradi kako je rekla.

  Uzela sam lutku i nastavila da se igram sa Persefonom.

***

  Pošla sam prema sobi da bih uzela stvari kako bih otišla da se istuširam.

- A gde ti to misliš da si pošla?

  Okrenula sam se i zamislite koga sam videla. Videla sam Laita. Da, najvećeg romantičara od sve braće. Ponekad je jako dosadan. Ali zašto je ovde. Mislim, nije moja stvar, ali imam utisak da me prati.

Ariya: Idem da se tuširam. U ostalom zašto bi tebe zanimalo?
Laito: Pa zašto si tako neljubazna, mala kučkice?
Ariya: Nisam raspolozena za tvoju romanriku... Čekaj, da li si ti to mene nazvao malom kučkicom?
Laito: Da.
Ariya: Mala kučkica? Mala kučkica?! Briši mi sa očiju dok sam dobro raspoložena, inače ti neće biti lepo.
Laito: Ma nemoj. A šta bi to bilo? Da me premlatiš, na primer, mala kučkice?

  Nisam više mogla da izdržim. Opalila sam mu šamar iz sve snage. Ostao mu je crveni trag na obrazu. Nije mi bilo krivo ni najmanje. Ali, ubrzo sam zažalila. Pribio me je uza zid i pomerio mi kosu sa vrata.
Laito: Vidi, vidi, vidi. Reiji je izgleda već okusio malo, a? Pa nećemo tako, to nije lepo. Zar ne, mala kučkice?

  Zario je svoje očnjake u moj vrat.

Ariya: Prestani sa tim, ti manijače jedan. Prestani... Odmah!!!
Laito: Nećemo tako, mala kučkice. Nemoj se pretvarati da ti ne prija.
Ariya: Pre - sta - ni... Molim te... Samo prestani...

  Počela sam da se tresem i gubim pojam o prostoru unkom sam se nalazila. Vid mi se mutio i nisam mogla normalno da razmišljam. Rado bih pokušla sama da se odbranim, ali bespomoćna sam. Od jednom, prestao je da mi pije krv, a oči mi se zatvorile od iznemoglosti. Sve je bilo crno. Zadnje čega se sećam je zvuk udarca tela o pod nakon pada i osećaj da me neko drži u naručju.

Reiji POV

  Sedim u sobi, čitam knjigu. Od jednom, čujem Ariyu koja viče na nekoga.

Ariya: Prestani sa tim, ti manijače jedan. Prestani... Odmah!!!

  Istrčim iz sobe i pratim zvuk. Kada sam došao do izvora te galame, vedim odvratnu scenu. Vidim mog brata, vidim Laita, kako Ariyi pije krv. Mojoj Ariyi!

Ariya: Pre - sta - ni... Molim te... Samo prestani...

  Suzne oči joj se zatvaraju. Manijak jedan! Samo isisava krv iz nje ne mareći da li će preživeti i koliko joj je krvi ostalo. Nisam mogao da ga gledam. Ni sekund više. Isprva, od šoka se nisam mogao pokrenuti. Svakim narednim trenutkom taj šok je prerastao u bes. Bes koji je ključao u meni. Prišao sam mu i udario ga pesnicom iz sve snage. Tom silinom da se u momentu našao na zemlji, gledajući me, dok se držao za obraz, pokušavajući da sakrije bol. Ariya je počela da pada. Brzo sam joj pritrčao i uhvatio je da ne bi pala na pod.

Reiji: Ti manijače jedan. Uradi ovako nešto samo još jednom, gotov si.

  Samo je ustao, pogledao me besno, okrenuo mi leđa, i otišao nekud, verovatno u svoju sob da svira svoje depresivne sonate na klaviru. Ariyu sam uzeo u naručje i odneo je u svoju sobu. Položio sam je na krevet. Počeo sam joj prolaziti prstima kroz kosu. Tako mekana i svilenkasta kosa. Prelepo. Rana joj je i dalje krvarila, što je u meni probudilo žeđ. Verovatno krvari jer sam nasilno odvojio Laita od nje. Moram to zaustaviti. Na mestu gde je Laito ugrizao, zario sam svoje očnjake. Popio gutljaj njene slatke krvi i, jedva, ali ipak svojevoljno, odvojio sam se od njenog vrata. Rana sada nije krvarila. To je bilo olakšanje. Ležala je tako čitavih pet sati, a ja nisam spavao. Sedeo sam budan i čekao je da se probudi. Tako je ležala celu noć. U jednom trenutku se namrštila i polako otvorila oči. Odmah je pogledala u mene.

Ariya: Reiji, gde sam ja?
Reiji: U mojoj sobi si, na sigurnom.

Ariya POV

Ariya: Reiji, gde sam ja?
Reiji: U mojoj sobi si, na sigurnom.

  Samo sam počela da se prisećam onoga što se desilo u hodniku. Prokleti Laito i njegova žalja za krvlju.

Ariya: Ali, kako sam dospela ovde?
Reiji: Doneo sam te. Bila si u nesvesti.
Ariya: Hvala. Ali stvarno nisi morao zamarati sebe. Mogao si me odneti u moju sobu. Onda bi makar odspavao.
Reiji: Grešiš. Spokojniji sam kada si blizu. Da sam te ostavio u tvojoj sobi, možda bi Laito opet došao. Tek onda ne bih mogao da spavam.
Ariya: U svakom slučaju, hvala ti. Ali to stvarno nije bilo neophodno.
Reiji: Ne brini, to mi je najmanji problem. Večeras ostaješ ovde, za svaki slučaj.
Ariya: Zar i večeras?
Reiji: Da. Ne smem te ostaviti samu. Ko zna šta će ti onaj manijak utaditi ako budeš sama večeras.
Ariya: Unredu onda, ostaću.

  Prijala mi je njegova pažnja. Bilo je prelepo gledati ga kako se brine za mene. Ali, istini za volju, ne želim da mi se ono ponovi. Rešila sam da ostanem sa njim, i drago mi je zbog toga. Videla sam mu levu ruku i setila se rane.

Ariya: Reiji, dođi sedi. Treba da ti oregledam ranu.
Reiji: Ne moraš se zamarati time. Nije ništa ozbiljno.
Ariya: Reiji dođi. Moram ti pregledati ranu. Molim te poslušaj me i sedi ovde.
Reiji: Rekao sam ti da nije ništa. Trenutno si ti bitnija od moje rane.
Ariya: Reiji, ako želiš da mi bude bolje, onda dođi i sedi.
Reiji: Oh, u redu.

  Seo je pored mene na krevet. Skinulam mu zavoj polako. Rana mu je u redu. Uzela sam jedan od melema i namazala ga na ranu. Potom sam ponovo zavila ranu.

Ariya: Rana ti je u redu. Za oko 2 dana minimalno ne bi trebao da ostane ni ožiljak.
Reiji: Hvala ti što brineš.
Ariya: A ko će drugi ako neću ja, hm?
Reiji: Ma pusti mene, jesi li ti dobro?
Ariya: Jesam, ne brini.

30 min kasnije

Reiji POV

  Ležala je na mojim grudima dok sam joj ja mrsio kosu. Kako je samo prelepa. I taj nemir koji ina donosi svojom pojavom. Ne mogu se odupreti njenom uticaju na mene. Jednostavno sam bespomoćan kad je ona tu. Provlačio sam joj prste kroz kosu. U jednom trenutku se pridigla u sedeći položaj i pogledala me.

Ariya: Šta da radim ako se ono od danas ponovi? Kako da se odbranim od njega? Nike kao da ne znam kako protiv muškaraca, ali on je mnogo jači od mene. Ne mogu se odbraniti od njega kao da je neki običan momak.
Reiji: Ne moraš se braniti od bilo koga. Ja ću uvek biti u blizini. Ne moraš se brinuti zbog toga.
Ariya: Ali... Ja... Plašim se da se to ponovi.
Reiji: Ne moraš. Sad sam ja tu. Ne brini ništa. Sledeći put kad te neko bude napao kao Laito danas, biće dovoljno da kažem "dalje od nje", veruj mi.

Pridigao sam se i priblizio joj se. Usne su nam bile na svega par milimetara udaljene. Nisam mogao izdržati više. Povukao sam je da legne pored mene, a potom nam usne spojio u dug poljubac pun strasti i čežnje. Bojim se da ovo postaje opasno. Ako nastavim ovako, njene usne postaće moja droga. Samo moja. Nikome neću dozvoliti da je povredi. Ona je moja i samo moja, i ničija više. Ona pripada meni! Stoga, braćo, dalje od nje.