Ed Stones

1. poglavlje

Pre svega, ja sam Dušan. Nov sam u ovome i ovo je moja prva knjiga, zato mislim da ne možemo očekivati ništa posebno. Nadam se da će vam se dopasti. Molim vas da kažete svojim prijateljima o mojoj knjizi, i ako vam se dopada, slobodno pritisnite onu zvezicu na vrhu. A sad krećemo.

------------------------------

,, Ede, vreme je za polazak! " - uzviknula je Edova majka, koja je užurbano kretala ka kapiji A7.

,, Stižem! " - uzvrati Ed, koji je stajao na kasi, čekajući da kasirka otkuca sve proizvode iz njegove kase.

Polako i on se uputio ka kapiji. Brzo su stigli na red, i čim su im koferi prošli kroz skener, uputili su se ka ulazu u avion.

Smestili su se u svoja sedišta, i zavezali pojaseve. Polako, svi putnici ušli su u avion. Pred svakim putnikom, izašao je jedan od onih sićušnih televizora, i krenuo je jedan od onih dosadnih klupova o bezbednosti u avionu.

Kad odjednom, krenulo je drhtanje aviona. Polako se uzdigao, a sa prozora se moglo zaključiti da je počelo uzletanje.

,,Ovo će biti duga dva sata" - promrmljao je Ed. Delovao je umorno. Nedugo zatim, zaspao je, kao i većina putnika. A oni koji su ipak ostali budni, gledali bi filmove na svojim ekranima, ili bi imali slušalice u ušima, i uživali u svojim omiljenim numerama.

Kad odjednom, čulo se lupanje, koje je probudilo većinu umornih putnika. To je bio znak da su sleteli.

Polako, započeli su iskrcavanje, i svi putnici lagano su izlazili iz aviona, i kretali ka sobi gde su mogli da pronađu svoji prtljag.

Bilo je to dosadnih pola sata, traka je vrtela raznobojne kofere, a putnici su se okupili okolo, čekajući da se njihov prtljag pojavi an traci.

Pokupivši prtljag,i uzevši jedno od onih kolica za lakše nošenje, krenuli su dole ka izlazu. Tamo, čekao ih je taksista, s' tablicom u rukama, na kojoj je krupnim crnim slovima pisalo: ,,Stones".

,, To je on! ", uzviknu Edova majka, te su oboje užurbano krenuli ka čoveku tamnijeg tena, koji je nosio dužu bradu i držao tablicu sa njihovim prezimenom.

Unevši prtljag, ušli su u taksi, rekli adresu i krenuli ka kući njegovog oca. Bilo je to petnaesto-minutno truckanje po prostranim ulicama New York-a, dok nisu stigli do skromne kuće Edijevog oca

Na visokoj kapiji, bilo je zakačeno crveno sanduče, na kojem je isto tako pisalo ,,Stones". Odmah tu pored, bilo je i dugme na kome je bilo nacrtano zvono.

,,Ding-dong" - začulo se čim je Edova majka pritisnula to dugme. Par trenutaka posle, kućna vrata iza kapije su se otvorila.

-----------------------------

Nadam se da vam se dopalo prvo poglavlje. Molim vas, ako primetite bilo koju gramatičku grešku, ili imate bilo koju primedbu, biće mi drago da to čujem. Kažite svojim prijateljima, novo poglavlje izlazi uskoro!