Nisam smjela da se zaljubim u tebe

A to me ubija

Nisam bila sigurna trebam li da odgovorim na ovaj poziv. Znam da zelim. Znam da mi treba i da ga volim, ali nesto u meni se pita da li sam zasluzila da mi ovo radi... Opet, sta ako zeli da mi objasni sve? Prevukla sam prstom preko zelene slusalice na ekranu mig telefona. Pokusala sam da odgovorim, svaki atom u meni se trudio da natjera moj mozak da proizvede barem jednu rijec. Nista. Slusala sam ga kako dise, i to je, bez sumlje, najljepsi zvuk koji sam ikada cula. -Darcy, izvini ako sam te probudio, ali trebas mi. Nisam mogao da izdrzim. Jer su me zvali zbog Taylera i svega ostalog i ja prosto.. ne znam zasto.. oovaj, mislim k-kako- zbunio se. Nisam sigurna sta je zelio da mi kaze, opet sa druge strane, tacno sak znala kako se osjecao i sta je mislio. - Znam Harry. Smiri se. Tu sam. Sve ce biti uredu. - tjesila sam nas oboje. - Bice, ali ja sam budala. Ja razmisljam samo o sebi umjesto o Tayleru i i..- - I kome Harry? - tiho sam pitala nadajuci se da ce reci moje ime. - Ne znam. Moram da razmisljam o toliko stvari a ja mislim samo na seb,- bio je jako tih i zvucao je pivrijedjeno. Ali i ja sam bila povrijedjena. -Harry to nije tacno. Ali treba da znas da ima i ljudi koji misle na tebe. - uvjeravala sam ga. - Ko? - bio je ocajan. -Zasto mi to radis? Sasvim dobro znas ko misli na tebe!- duboko je udahnuo a zatim malo glasnije progovorio. - Ne, ne, ne znam. Nemam sposobnost da citam misli nikome, a niko mi ne daje do znanja da mu trebam. I evo, opet ja sve okrecem na sebe!- jos jedan moj pokusaj da mu proznam kako se osjecam je propao. - Ne trebaju ti nikakve sposobnosti citanja misli da bi shvatio kako te glesam. Treba samo malo vise paznje da obratis, da shvatis da sam ja jedna od onih kojima je stalo do tebe!- cutao je. Ali to sam i ocekivala. Cak i ako me voli, nece mi to reci sada. Ne preko telefona. - Ja, ovaj.. Ne znam o cemu pricas.- tiho je rekao. Toliko tiho da sam ga jedva cula. - Ma da, ni ja. Samo sam..ono znas. Htjela da kazem da sam uvijek tu. Kao.. mislim, ovaj, kao prijatelj. - usta su mi se susila dok sam ovo izgovarala. - Znam. - to je to. Samo jedno "znam". Cak se nije usudio da makar iz pristojnosti kaze " i ja sam tu za tebe", ili nesto slicno tome. Valjda sam to i zasluzila. - Izvini Darc, kasno je. Trebalo bi da spavas. Laku noc. - i samo tako je prekinuo. Pa to je zaboljelo. Ali bar sam mu cula glas.

Kada sam se tog jutra vratila iz bolnice, bila sam slomljena. Vidjeti Taylera onako jedva zivog, zaista nije ohrabrujuce. Ne moze cak ni da se nasmije a da ga nesto ne zaboli. Kaoko to obicno bude, onda kada ti je tesko, i kada mislis da ti ne moze biti teze, vjerovatno moze. Nakon rucka, mislila sam da bi bilo pametno da uzmem neku knjigu i bar na trenutak se izgubim u nekom drugom svijetu. Ali prije nego sto sam i prisla polici sa knjigama, telefon mi je zazvonio.
- Dobar dan, da li ste vi Darcy?- - Ja sam. Ko je to? - - Oh,da, mi smo iz salina vjencanica "Vera Wang" zovemo vas da vam kazemo da vam je vjencanica gotova i da u svakom trenutku mozete doci da je probate. Takodje mozete da pokupita i sve ostalo sto ste kupili- O moj Boze. Skroz sam zaboravila na to. - Da, da li, mozda postoji mogucnost da ja vratim sve to?- pitala sam. - Mozete da vratite sve osim vjencanice. Takvo je pravilo salona. Talodje ne mozemo vam vratiti sav novac vec samo pola, to smo vam rekli kada ste kupovali..- divno.. -Uredu, doci cu za najvise pola sata.- - divno, cekamo vas. Dovidjenja. - ma bas je divno. Sve je divno.

Usla sam u salon. Unutra je veselo, naravno. Najbrze sto sam mogla sam pokupila vjencanicu i objansila im da ne zelim nista vise, uzela pare i otisla.
Kako Selenina i Zaynova kuca nije mnogo daleko od salona isla sam pjeske. Ljudi su me gledali i osmjehivali se misleci da se blizi dan mog vjencanja. Mrzim to. Zelim da bacim ovo parce tkanine, ali ne mogu. Sta cu uopste da radim sa njom? Gledala sam u nju i prezirala svaki centimetar. Svaki cirkoni svaki konac sve ovo mrzim. Suze su mi se formirale u ocima dok sam razmisljala sta cu sa ovim sada potpuno beznacajnim predmetom.
Tako zamisljena nisam ni cula kada je neko zvao moje ime. -Darcy cekaj!- prodrao se neko. Okrenula sam se i vidjela Harrya. Divno.
Prisao mi je i prvo pogledao u haljinu, pa u mene. Pa opet u haljinu, pa u mene. Trazio je objasnjenje, znam. - Harry nisu zeljeli da je uzmu.- nisam mogla vise da trpim i zaplakala sam. -Zao mi je. - zagrlio me. I meni je. Nema pojma koliko. Ali sada kada me je zagrlio, jedini i cemu razmisljam je koliko on likepo mirise, a to me ubija.