klosar i dama

sta mislis ti ko si?

tiho izlazim iz kuce da me ne bi culi,ne zelim da ih vidim,idem do obliznjeg parka,stavim slusalice u usi i pustim omiljenu pesmu.
nakon nekog vremena prilazi mi grupica decaka koju zanemarim u potpunosti.
dosao je jedan skinuo mi slusalice i pitao me
"hoces li cigaru"
nasmssila sam se i ako znam da nisam trebala
"hvala ne pusim"
nasmeejali su se i rekli
"ma probaj top je"
"ne zelim"
stavim slusalice u usima i jos malo sedim tu,ta grupica se vec davno izgubila,kako krecem put kuce da moji ne bi provalili,na klupi sedi onaj momak koji me je pitao za cigaretu,oci su mu crvene,mislila sam da se drogirao,pa sam htela da ga izbegnem,al me njegov glas zaustavi
"alo ti sto ne pusis"
"da"
kazem i okrenem se put njega i pogledam ga u oci,tako crvene oci,to nije mogla droga da ucini plakao je
"sedni"
"izvini ali zurim"
kazem u strahu
"sedni molim te"
"dobro"
sednem do njega,a on odjednom stavi svoju glavu na krilo i pocne plakati,bilo mi ga je zao al svejedno strah
"pricaj mi nesto lepo,pricaj molim te"
"sta zelis da ti pricam,moj zivot nije zanimljiv,a nisam ni ja"
"onda cuti i mazi me po glavi,samo ostani tu,treba mi neko"
"u redu"
sedeli smo tako do 7 ujutro mazila sam ga po kosi,plakao je kao malo dete kojem ste uzeli slatkis ili omiljenu plisanu igracu,plako je tiho,kao da je vristao u sebi,nikad do sad nisam srela takvu osobu,nepoznatoj osobi place u krilu a poznatoj znam da ne bi i to nikad.