Savršeno nesavršeni (Završena)

30. deo

J: ,,Lakše je reći, nego to uraditi, za mene se kače isključivo debili."
Šetala sam tamo-amo oko stola preskačući u hodu Ognjenove noge.
J: ,,Taj Aleksej, to je takvo govno od osobe."
Raširio je ruke i odmahnuo glavom ka meni.
O: ,,Čekam tvoju priču."
J: ,,Dripac. On je Dripac."
Izvio je obrve zagledavši se u mene. A potom mu se lice ozarilo te je iskolačio oči.
O: ,,Ne seri."
J: ,,Jeste. Ne mogu da verujem da sam ga videla."
Iako nisam išla sa Ognjenom u osnovnu školu, tu je bila gimnazija da tužan život nadoknadim njome. On zna svaki delić moje prošlosti. Zna koliko i ja. Te smo jedan drugome, kada bismo se nalazili uveče po parkovima u miru i tišini gde nas niko ne bi pronalazio, pričali zanimljive događaje iz detinjstva i škole. Dripac se pominjao par puta.
J: ,,A još više ne mogu da verujem da sada živi pored mene."
O: ,,Kakav je?"
J: ,,Simpatičan je, dosta je viši, i ženskaroš je."
O: ,,Smeta ti to?"
Frknula sam.
J: ,,Ne. Naravno."
Zastala sam pored stola pogledavši u zid sa čije druge strane se nalazi njegov stan.
J: ,,Nego mi je smešno. U školi je bio mangup, te mu je nadimak Dripac baš odgovarao, a sada je debil koji sve muva, te ću ga zvati Ženskaroš. Uvek možeš da izvučeš neke nadimke od osoba koje rade česte stvari koje prelaze u rutinu."
Skupio je usne.
O: ,,Ti si dobila hiljadu nadimka koji ti ne priliče."
J: ,,Baš o tome sam i mislila."
Sela sam pored Ognjena koji me je pomno pratio pogledom.
Uzdahnula sam prođevši rukom po bradi.
O: ,,O čemu sada razmišljaš?"
Nije mi bilo jasno kako, ali uvek je znao šta mi se odvija u glavi i koje su mi namere.
Razmišljala sam, da li da mu kažem da sam već pričala sa Aleksejem i da sam mu pomagala da sredi stan. Da li da mu kažem da mi je takođe razgovor sa njim odneo misli na potpuno drugu stranu od Aleka i oca?
J: ,,Konačno je leto. Mogla bih negde da otputujem, daleko."
O: ,,Bez mene?"
Nasmešila sam se.
J: ,,Ti se uvek podrazumevaš."