Savršeno nesavršeni (Završena)

31. deo

Isprativši Ognjena iz stana dobila ponovo poziv od mog oca koji sam pokušavala da ignorišem.
Isključila sam zvuk pre nego što je ponovo pozvao i okrenula sam telefon na drugu stranu.
J: ,,Koliko mrzim svoj život."
Pored Ognjena sam smogla da maštam i da se osećam mirnije ali sva bura mog života se vratila kada je on otišao i kada sam ostala sama.
Uvek postanem svesna svoje tuge kada ostanem u potpunosti sama.
Film mi je pukao kada mi je zazvonio i fiksni telefon na koji sam se javila.
Pre nego što sam uspela da bilo šta kažem on je već preuzeo razgovor u svoje ruke.
T: ,,Želim da te vidim u sredu nemoj da me sramotiš."
J: ,,Ne želim da prisustvujem."
Zakašljao se u slušalicu.
T: ,,Zašto ti je teško da samo sediš i ništa ne radiš? Dovoljno je samo da se smešiš i to je sve."
Srce mi je tuklo veoma brzo u grudima. Bila sam na granici da zaplačem.
J: ,,Smešim se godinama. Baš toliko sam i nesrećna."
Ćutao je.
Svejedno nisam imala prava da mu se suprotstavljam jer mi je otac koji me je odgajio, makar ne želela da to bude na takav način.
J: ,,Svratiću na sat vremena. Potom ću da odem. Neću ostati ukoliko mi to budeš tražio."
Nešto mi je govorilo da treba da prisustvujem to veče u očevoj kući. Ukoliko ne budem otišla, propustiću nešto važno.
T: ,,Znaš da te volim?"
Ti voliš samo svoj novac i dobar provod.
Isključivo dok radim sve što mi ti tražiš, jedino tada me voliš.
J: ,,Znam."
Spustila sam slušalicu ostavivši fiksni na mesto.
Pogledala sam na ulazna vrata pomislivši na Alekseja.
Pomislila sam da možda ima nade da krenem dalje i upoznam nekog novog samo što mi sve ukazuje na to da baš njega moram da zaobiđem.
J: ,,Još sa ovim debilom moram da se suočim. Bože, daj mi snage, molim te."