39. deo

977 53 0
                                    

Udaljila sam se od čeličnih vrata kako ne bih prouzrokovala ništa dodatno. Aparat na vratima je ispustio čudan kratak zvuk te mi je ponovo privukao pažnju.
J: ,,Ne mogu da verujem kakav sam idiot."
Unela sam pogrešan datum svog rođenja.
J: ,,Ne daj gospode da ja radim kao neki agent ili asistent. Pa odala bih i sebe i sve preostale."
Ovaj put, pazeći da ne promašim datum svog rođenja, kucala sam pažljivo.
Oblila me je vrućina dok sam pazila da izađem što je tiše moguće a da pritom uspem i da ugasim svetlo u tatinom kabinetu pre nego što se vrata zatvore i izbace me napolje uz glasno pištanje.
Kada sam izašla u hodnik, kao da se u prostoriji osećao poseban prijatan vazduh koji me je držao dalje od kabineta iako se nalazio iza mojih leđa. U takozvanom 'tatinom utočištu' koje nije izgleda tako često posećivao osećao se miris ustajale prašine i starih predmeta.
Pogledala sam u veliki prozor koji je bio široko otvoren. Iz njega je duvala promaja koja mi je previše prijala.
Naslonila sam se na sims i pogledala dole.
Sada, kada nisam više u kabinetu osećala sam se mnogo lakše, pa čak i da me uhvate, to mi neće predstavljati problem, ali svakako to ne bih želela.
Markov glas se ponovo oglasio u daljini. Srce mi ponovo nije bilo na mestu.
Pogledala sam kroz prozor u travnjak i žbunje koje se prostiralo ispod.
Koliko je visoko? Tri metra? Četiri? Da li bih se ubila kada bih skočila ili bih samo polomila neke kosti, možda i kičmu i lobanju?
Zvuk njegovih cipela...ala me taj zvuk nervira.
Odjednom mi se Mark učinio veoma neprijatnim i meta koju bih sada napala. Ne sme da me vidi.
Posebno ne kako stojim ovde a prvi posle tate je sigurno doznao da sam otišla.
J: ,,Ionako nemaš šta da izgubiš. Bilo je lepo živeti."
Riskirala sam popevši se na sims koji je bio izuzetno klizav. Svež vetar mi je pirkao kroz kosu i haljinu koju mi je bilo neprijatno nositi na sebi.
M: ,,Da...aha...proveriću gde je. Javljam čim budem došao do Laure."
Na spomen mog imena sam se nakostrešila. Tata ga šalje da sazna moju lokaciju? Skupila sam lice.
Ukoliko bude video moju lokaciju shvatiće da se i dalje ovde nalazim.
Ugasila sam telefon i, ne razmišljajući o posledicama, skočila sam s prozora.

Savršeno nesavršeni (Završena)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang