Ha...Evo sada je pola 4 ujutru a ja kucam nesto ne znam ni ja sta. Cujem samo zvukove a nista se ne pomera sem mene. Nikoga nema, sama sam sa sobom, sa svojim mislima, sa emocijama ali samo mi je telo samo. Lezim u mom oblaku, gledam u zvezde kroz nevidljivu plocu i pitam se i dajem odgovore.Opet vidim da sam sama sebi prijatelj cim imam sebi da postavim pitanje i da ga sama i odgovorim. Mogu da predpostavljam, da gledam iz razlicitih uglova, sto je dobro, jer samo se jedno resenje moze pronaci. Pronalazim se tu negde, medju zvezdama,negde daleko na nebu, gde sam opet sama, al svoja.
