Uzdizanje Mrtvih

Prvo poglavlje

Detektivka Jess Smith sedela je u svojoj zamračenoj kancelariji ispijajući poslednju kap kafe posle još jednog rešenog slučaja. Dok je spuštala praznu šolju na kancelarski sto neko je pokucao. "Napred!", povikala je, a zatim su dva čoveka u mantilima ušli u prostoriju. "Vi ste Jess Smith, zar ne?", rekao je jedan od njih dubokim glasom. "Ta sam", odgovorila je hladno i ravnodušno. "Treba nam pomoć oko novog slučaja u Londonu."
"Makar sam stigla kafu da popijem", pomislila je uzdahnuvši, "Pa koji slučaj je u pitanju", upitala je a onda je dobila papir u ruke sa izveštajem o ovom slučaju. "Krađa leševa", rekli su. "Znači to je onaj čuveni slučaj kojeg su probali da reše brojni detektivi širom Engleske?"
"Upravo", odgovorili su. "Imaćete i pomoć još jednog detektiva"
"Ne treba mi", odgovorila je brzo i odlučno, ali opet hladnim glasom.
"Nemojte da shvatate ovaj slučaj olako. Znamo koliki ste profesionalac ali opet nije lak slučaj"
"Tch.. Uredu"
Samo su se nasmejali i izašli. Ubrzo nakon njih čulo se kucanje navrata. "Uđi Kim", odgovorila je, a zatim je u kancelariju ušao visok muškarac u beloj košulji i kariranom sakou. "Dugo se nismo videli Jess, vidim prepoznala si me po kucanju.. ništa drugo nisam ni očekivao od stare prijateljice", nasmejao se. Nasmejla si se i pršla mu, a onda ga zagrlila, "Znači ti si taj detektiv koji će mi biti partner u ovom slučaju?", pitala ga je puštajući ga iz zagrljaja. "Da, ali po tvom glasu vidim da nisi puno srećna zbog toga."
"Namjoon...", udaljila se od njega i pogledala kroz prozor sa kojeg se vidi ceo Watford(grad u Engleskoj). "Drag si mi... i kao drug i kao kolega, ali i sam znaš da nisam ljubitelj timskog rada. Volim da rešavam svoje slučajeve sama"
"Razumem", naslonio se na ivicu stola, a zatim uzeo izveštaj u ruke pažljivo ga ćitajući. "Nije baš jednostavan slučaj."
"Nije", sela je za svoj sto. Krenula je da uzima gutljaj kafe iz šolje, ali se setila da je przna. Spustila je i uvalila se u stolicu. "Jedva sam uspela kafu na miru da popijem danas. Treba mi još jedna. Zeliš i ti?"
"Ne pijem"
"Čaj?"
"Može", odgovorio je i vratio izveštaje na sto, dok je Jess otišla po kafu i čaj. Kada se vratila pogledali su još jednom izveštaje zajedno.
"Kažu da do sad niko nije mogao da nađe  ni najmanji trag..." rekla je Jess i popila gutljaj kafe.
"Osim ovog", Namjoon je izvadio iz svoje torbe crno bele slike otisaka stopala.
"Tch", uzela je slike u ruke i krenula da lista. "Svi su različiti..."
"Možda su ljudi sami izlazili iz grobova", rekao je kroz šalu na šta se Jess nasmejala. "Pa čak i da su sami... sigurno postoji razlog.."
"Sutra krećemo u London, ispitaćemo sve na licu mesta", Namjoon je zatvorio svoju torbu, stavio je pod ruku i krenuo ka vratima zastavši kod njih. "U 8h kod glavne železničke stanice", izašao je blago zatvorivši vrata.