Savršeno nesavršeni (Završena)

69. deo

Hodao je stanom suzdržano, kao da nikada nije ranije ovde dolazio. To ne bi trebalo da me čudi jer se stvarno retko ovde pojavljuje. Više sam videla Marka u svom stanu nego svog oca.
J: ,,Otišao si-nisi mi javio, došao si-takođe mi nisi javio. Zašto si takav?"
Konačno, posle kruženja tamo-amo, smestio se na dvosed preko puta fotelje na kojoj sam ja sedela.
T: ,,Pretpostavljam da su slike i pismo kod tebe. Niko drugi ne bi žudeo za tim stvarima..."
J: ,,Kod mene su."
Oštro sam rekla.
J: ,,Toliko sam čekala da mi ispričaš makar nešto i mislim da je vreme da to uradiš, znaš."
Blago se nasmešio. Njegovim safirnim očima mi je nadenuo strah.
J: ,,Da li su bio u Americi ili kod mame? Znam da znaš gde se ona nalazi."
T: ,,Znam gde je, ali to ne znači da sam komunicirao sa njom svih ovih godina."
Još jedan laž. Poznajem ga. Poznajem svog oca kao nikoga. On ne ostavlja stvari sve dok ne dobije ono šta želi.
Nisam komentarisala.
T: ,,Nemoj ni da pokušavaš da je tražiš. Nećeš je pronaći. Daleko je."
J: ,,U Rusiji? Odande je došlo pismo."
T: ,,Nije tamo."
Odbrusio je hladno. Možda sam pogodila.
J: ,,Rekla je da je loša majka, da je sve tako trebalo da bude..."
T: ,,Laura..."
Ustao je sa dvoseda i čučnuo pored fotelje uhvativši me za ruke.
Oči su mi zasuzile. Zašto sam osećala očevu toplotu tek sada? Kada me je, po prvi put u životu, uhvatio ovako za ruke.
T: ,,Lepo si pročitala pismo. Ćutim sa razlogom, sada ti ovo govorim, a ako se ikada sretnete, možda ti srce bude raskomadano na hiljadu delova."
J: ,,Zar već nije?"
Zaplakala sam snažno ali se nisam dala pomeriti sa mesta.
Moje srce već godinama nije ni živo, a nije ni mrtvo, neutralno je i samo ume da pati.
J: ,,Ti mi prvi lomiš srce. Ti prvi."
T: ,,Znam. Zato što ne umem da ti budem dobar otac. Ne umem. Eliza je ostavila sve na meni. Ne znam kako da te učinim srećnom."
Izvukla sam ruke iz njegovih.
J: ,,Od malena sam te molila da provodimo vreme zajedno. Makar jednom mesečno da izdvojiš jedno podne i prošetaš sa mnom po parku. Makar jednom u životu da si se setio da odeš sa mnom u zooloski vrt a ne da šalješ druge ljude. Htela sam da budem pored tebe, tata. Kako nisi razumeo poentu moje sreće?"