Kiss from a gun

What Happened Last Night?

Da li ste se ikada zapitali koji je smisao života? Koji je razlog ljudskog postojanja? Zašto se trudimo da postignemo nešto, kada ćemo svejedno umreti?
Zašto se borimo za nešto kada smo mi, potpuno, nebitni?
Čak posle svega, svake duboke misli o ovom teškom i nebitnom životu koji živimo, ipak nastavimo živeti  stvarajući nasledje učinjeno događajima i posledicama naših postupaka.

Zurila sam u plafon mračne sobe, trljajuci rukom svoje umorne oči.
Sećanja na sinoćni događaj stvarale su mi se u glavi, kao delići slomljene slike koju moram da sklopim.
Imala sam veliku glavobolju, od ogromne količine alkohola, što mi je mnogo otežavalo da sklopim ovu sliku.
*Ušli smo u klub*, *srce počinje da ubrzava svoj ritam* Glava je počela još više da pulsira. Ubrzano sam gledala po plafonu, šarajući slike događaja. Trepnula sam. *Ljudi plešu u ritmu vrlo zarazne muzike*, *Gurali smo se kroz hipnotisanu masu, pokušavajući da prođemo do šanka*
Pogledala sam na prozor, sunce je pokušavalo da prođe kroz spuštene roletne. Podigla sam ih. Sunce me je zaslepilo na trenutak. *Reflektor koji je kružio po sali me je zaslepio na  trenutak. *Naručili smo prvu turu pića* *srce mi lupa jače *
*poručila sam drugo, treće, sedmo piće iz epruvete* 
Osetila sam da mi grlo gori. Zakašljala sam se. *Sada sam ja postala deo hipnotisane mase.* *DJ je kontrolisao ljude putem muzike*
*Muzika i Alkohol opuštaju tvoje telo*
*Popila sam sledeće piće. *

*Sećanja na ljude koje padaju, stvarajući lokve svoje krvi, napuštajući život koji je oduzeo metak iz tvog pištolja čiji si okitač povukao TI, počinju da blede. *

*popila sam sledeće piće *
* Kad odrasteš, alkohol ne piješ da se provedeš*

*Alkohol piješ da zaboraviš.*

*I to je upravo ono sto se desilo*
Zaboravila sam zašto smo tamo došli, opuštala sam svoje telo, praveći pokrete koje nikad trezna pravila ne bih.
*srce mi je lupalo u još više*
*uzdahnula sam*
 
Otvorila sam prozor, treba mi vazduha.
Uzela sam flašu vode sa natkasne.
Žureći da popijem što više vode, polila sam svoju majicu. *Ana me prska vodom, da se otreznim*
*alkohol prethodno unešen, sada izlazi napolje i ja pokušavam doći do daha*

Šta se desilo tad?
Glava je lupala sve više i bol me je naterao da legnem na krevet.
Moram da se smirim.
Hajde Una seti se.

Ana mi objašnjava, kako su Black Demons-i tu.
Navodno je grupa mafijaša, platilo dosta za privatnu sobu, dovode devojke u nju
Saznala je da je račun tad, bio preko 60 hiljada.
Bila je potpuno ubeđena da su to oni.

Rekla je, da je jedan od njih krenuo ka meni, ali je ona stigla pre i povukla me u toalet.
"Moramo biti pozvane u tu sobu Una, ako želimo da otkrijemo ko su oni"

*Srce je preskočilo ritam, a onda lupalo toliko jako, da me je pritisak onesvestio na nekoliko sekundi*

Pogledala sam ponovo u svoj plafon, mora postojati neki trag od sinoć.
Preturala sam po dzepovima jakne pokušavajući da pronađem bilo šta vezano događaje nakon toga.
Ako se pitate zašto ne zovem Anu, recimo samo, da me Ana nikad ne bi mortus pijanu ostavila samu.
Nešto se desilo sinoć.
Moram otkriti šta.

Pronašla sam papirić sa brojem 315.
315?
Šta je to sad Majko Božija?

Uzela sam svoj laptop i kucala zgradu u čijem se podrumu odvijala žurka.
Sigurno ima stan broj 315.
Zašto mi je teško da se setim što je taj broj toliko bitan.
Ako ponovo odem u tu zgradu, možda se uvalim u nevolju.
Pritisla sam slike kluba od sinoć.
Sećanja su navirala kao oluja.
Slike, muzike i događaji pojavljivali su se bez ikakvnog reda, terajući me da sklapam sliku sama. *ples* *muzika* *ritam* *Anja i ja ulazimo u sobu, za koju verujemo da su mafijaši tu* *Ponovo pijem*
Ugasila sam laptop.  Nigde ne mogu da nađem svoj mobilni. Pogledala sam nered koji nazivam sobom. *Igramo*
*ruke oko mog struka* *srce mi je sišlo u pete* Udah. Izdah. Udah... Izdah.. *nastala je panika*
*Ne vidim Anju više pored sebe*
*čuje se pucanj* *kako to niko u klubu nije čuo? *
Udah Izdah.
*Vidim poznato lice. *

*Taehyung? *

.

.

.

*Una, moraš odmah otići odavde. *

....