Život u petoj brzini

Prolog

Trčali smo najbrže što smo mogli.

Gurao sam ljude oko sebe pokušavajući da je odvedem na sigurno mesto. Osećao sam njenu vlažnu ruku kako drži moju, to mi je ulivalo hrabrost da nastavim da se probijam. Znao sam da su moji prijatelji pored mene, jedan sa leve, a drugi sa desne strane. Udarao sam i obarao svakoga ko bi mi stao na put, većina njih se sklanjala i puštala me da prodjem.Vrtelo mi se u glavi od trave koju sam uzeo ranije te večeri. Prokleta buksna!

Osvrnuo sam se i ugledao ih kako idu za nama, za oko su mi zapala mala ispupčenja u njihovim džepovima, pištolji.

U tom trenutku pijani mladić u rascepanoj košulji potrčao je ka meni i raširio ruke pokušavajući da me zaustavi. Pijana budala!

Ali nisam stao, stegao sam pesnicu i udario ga u vilicu najjače što sam mogao.

Začulo se krckanje slično pucketanju suvog drveta, kao i stravičan jauk. Osetio sam nešto vlažno na svojoj šaci, krv, ali nisam obraćao pažnju. Mladić je pao na zemlju dok je njegova krv farbala pod, primetio sam da mu je jedan zub ispao. Nisam gubio vreme, preskočio sam ga I nastavio da trčim.

"Približavaju se" povikala je stežući mi ruku još jače.

"Ne brini se neću im dozvoliti da te uhvate" odgovorio sam joj glasno, pokušavajući da nadglasam muziku koja je treštala u pozadini.

Stao sam i okrenuo se prema njima, drugovi su stali pored mene, njihova lica davala su mi snagu da nastavim. Sačekali smo da se oni približe, onda smo zakotrljali bure piva ka njima. Zastali su na trenutak pokušavajući da zadrže balans, a ja sam iskoristio priliku, uhvatio stolicu i udario jednog od njih toliko jako da se stolica polomila. Drugi se sapleo sudarivši se sa prvim čovekom, šutnuo sam ga u glavu iz sve snage, dok sam trećeg gadjao flašom pokušavajući da ga zadržim na dinstanci. Okrenuo sam se i ponovo smo potrčali, primetio sam da se flaša razbila, krv mu se slivala niz slepoočnicu.

Pred očima su počele da mi igraju tačkice raznih boja. Nije trebalo da uzimam drugu buksnu, treštalo je u mojoj glavi. Nikada ne bih oprostio sebi ako bi joj se nešto desilo zbog toga što sam ja omanuo. Dao bih život za nju.

Ugledao sam toalet i utrčao unutra ne razmišljajući, ostali su ušli prateći me.

Unutra je bio jedan muškarac koji je pišao.Uhvatio sam ga i izbacio napolje, nisam mu dozvolio ni da navuče pantalone. Zaključao sam vrata.

Tek kada sam to uradio shvatio sam da odavde možemo izaći samo kroz mali prozor. Kakav sam ja idiot.

Prišao sam lavabou, popeo se na njega i pokušao da otvorim prozor.

Začuli smo silovite udarce i vrata su se zatresla, pokušavali su da provale.

Pružio sam se ka prozoru i otvorio ga, tada se začuo pucanj, kvaka je ispala i oni su ušli.

"Predajte devojku i niko neće biti povredjen" rekao je jedan od njih, krv mu se slivala niz čelo.

"Samo preko mene mrtvog" odgovorio sam i stao isped nje.

"To se lako može srediti" odgovorio je.

Pištolj je opalio.