Doktor:Oprostite onda, ja se ispričavam Mateo:Ma nema veze Doktor:Pozvao sam policiju, treba doći svaki tren -Pogledala sam u Luciju na kojoj se strah primjeti jako. Ali, apsolutno me briga, pokušala me ubiti! ... Odveli su Luciju u stanicu, a pošto je maloljetna ili će u maloljetnički zatvor ili će ju pustiti. Iskreno, radije bi da ide u zatvor.
-----3 tjedna poslije-----
Pisac POV
Rea je izašla iz bolnice, Luciju su pustili, no ako napravi još nešta ide u zatvor. Lea ju je posjećivala svaki dan, Matej svaki tjedan po par puta, Filip i Mateo isto kao i Matej, nekada su dolazili zajedno. Tia je dolazila rijeđe, ali je dolazila. Bila je još par dana kod kuće jer je imala još neke modrice koje su je boljele previše , a i nije mogla u školu sa tolikim modricama.
Rea je krenila u školu i sve se vratilo na staro. Bar koliko je moglo.
Rea POV
Prvi dan škole nakon duuugog boravka u bolnici. Budi me alarm, ustajem se, odem u kupaonu obavim sve što treba i obučem se za školu👇
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Zajedno sa Leom dođem u školu gdje nas čeka naša ekipa (Tia, Matej, Mateo i Filip)
Ja:Heej Ostali:Heej Tia:Pa kako si? Ja:Dobro...šta imamo sada? Lea:Mi imamo hrvatski Filip:A mi matematiku -rekao je prevrčući očima na što smo se svi nasmijali Ja:Blok sat? -pogledala sam u Leu Lea:Da, a poslije hrvatskog matematiku Mateo:Mi imamo matematiku duplo, pa onda povijest. Pa veliki odmooooor Ja:U redu, znači pod velikim odmorom za našim stolom se sastajemo, važi? Svi osim Mateja:Možeee -Matej šuti cijelo vrijeme i gleda u pod, čudno, inače je on uvijek najglasniji ovdje. Ja:Halooo -mašem mu rukom pred licem na što me pogleda i vidim da ništa nije slušao Matej:Molim? Lea:Matej u oblacima Matej:Ma nee, možete ponoviti? Ja:Ukratko...veliki odmor, naš stol? Matej:Ja...ovaj...moram nešto obaviti tad -Nešta se događa s njim Ja:Ahaa okej ... Veliki odmor. Svi sjedimo za stolom osim Mateja. Raspeičali smo se i odjednom sam ga vidjela da ide sa Laurom za neki stol.
Laura (16)-najljepša cura u školi (svi tako govore, što znači da je ono što je meni Matej bio rekao laž). Zapravo, čula sam dosta pozitivnih komentara na nju. Ima dobre ocjene, ali imala je puno dečkiju i stalno ih mjenja👇
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pogledala sam ga Ja:Idem ja u razred nešto me stomak boli Lea:Jesi dobro? Hoćeš da ja idem s tobom? Ja:Nema potrebe i onako zvoni za 8 minuta Tia:Okej -namjerno sam rekla da idem u razred jer je kraj stepenica stojao Matej. Došla sam do stepenica pogledala ga u oči namjerno, a on me gledao kao da je dugha vidio. Otišla gore. Kad sam došla u razred krenila sam se smijat kao niko. Bože, lik ne zna lagat. ... Lea:Ee jesi okej sad? Ja:Ma daa, sve ću ti kasnije ispričati Lea:Okej!? Matej:Heej mogu na tren posudit Reu? Ja:Ja nisam stvar da me se posuđuje Matej:Pa dobro. Možeš doći na tren Ja:Oke -rekla sam veselo Matej:Gle, ono što si vidjela... Ja:Čekaj, ti ćeš se meni stvarno pravdati šta si radio sa Laurom? Matej:Ček, kako ti znaš njezino ime? Ja:Pa možda zato što je ona prava najljepša cura u školi Matej:Pa da... Ja:Nebitno, prijatelj si mi kao i njima... -pokazala sam na ekipicu Ja:I ne moraš mi se pravdati, a sada sat je počeo tako daa, kasniš na sat Matej:Aaa oke idem ja onda Ja:Ćao Otišao je sav zbunjen i ako bih ja trebala biti zbunjena. Zašto mi se pravda? Zašto mi je, uopće, lago?
Imali smo sat razrednika dva sata, dakle moram sjediti s Leonom. ... Leon:Hej Ja:Hej Leon:Oćeš na kavu poslije škole? Ja:Da...da...može -da...Leon i ja smo se počeli družiti. Zapravo, doooosta dobri prijatelji smo. Malo mi se poči je sviđati što je loše. Idemo na kavu da nadoknadimo vrijeme koje sam ja bila u bolnici. Zapravo lik uopće nije tako dosadan. Nije uopće dosadan. ... Sjeli smo za stol i naručili.
Leon:Ii kako si? Ja:Pa ono...bilo je i boljih dana al oke sam, ti, kako si ti? Leon:Pa dobro Ja:Imam pitanjce Leon:Pitaj Ja:Zašto cijelo vrijeme u školi šutiš, a ovako pričaš stalno Leon:Ne volim baš biti u centru pažnje Ja:Ali kad bi se ponašao normalno, mislim kad bi više pričao, nebi bio u centru pažnje, samo bi bio kao i mi svi ostali. Leon:U osnovnoj školi sam bio pričljiv, kao i sada s tobom i... Ja:Šta? -došla nam je narudžba Leon:Pa...bio sam u centru pažnje -mislim da mu je moj zbunjeni pogled sve rekao Leon:Pa bio sam...malo mi je sad neugodno za reći jer ispada da se hvalim što uopće nije istina jer to su drugi govorili a ne... Ja:Daj reci višeeee -bila sam nestrpljiva Leon:Bio sam "najljepši dečko u školi" Ja:Uvouuu Leon:Da... Leon:Ali nemoj nikom reći, molim te Ja:Ne brini neću Leon:Hvala Ja:Ma ništa Leon:I hvala ti Ja:Na čemu? Leon:Što nisi kao drugi, ukratko hvala ti što se družiš sa mnom Ja:Bože Leon nemoj mi se na tome zahvalnivat meni je drago da se družim s tobom Leon:I meni s tobom -tad smo se zagrlili ... Leon:Mogu te nešta pitati? Ja:Da...pitaj Leon:...
