Moj psiho

1.

Ležim na krevetu i gledam u kazaljke na satu koji visi na zidu moje sobe. Nakon par minuta nateram sebe da ustanem i obučem nešto udobnije jer me ove farmerke žuljaju. Dok trazim plavu lepršavu haljinicu pokušavam da se naviknem na to da sam na raspustu već 2 nedelje. Nema škole, nema učenja, ocena.
To mi i odgovara ali sam ipak navikla da učim i radim neke domaće zadatke svaki dan.

Neko bi pomislio da sam štreberka, ali ne, baš naprotiv...samo sam naučena tako da izvršavam sve obaveze na vreme i kako treba.

Moje razmišljanje prekine grubo otvaranje vrata i škripa mog kreveta. Okrenem se i ugledam svoju najbolju drugaricu.

Ja: Znaš Elena mogla bi nekad da pokucaš, a ne da upadaš kao tajkun. - kažem joj smešeći se.

E: Ma daj N, znaš da ja nikad ne kucam.- povuče me na krevet pored sebe.

Krenemo bezveze da čavrljamo i gledamo neku seriju na mom lap-topu dok jedemo čips.
Inače Elena mi je jedina najbolja drugarica. Znamo se od malena i mnogo je volim. Išle smo u osnovnu zajedno i bile smo nerazdvojne dok se sada u srednjoj manje vidjamo.
Što se tiče izgleda ona je jedna lepa i zgodna brineta iako sebi nabija komplekse da je debela. Ume da bude drska, bezobrazna ali isto tako i druželjubiva. Za razliku od nje ja sam dosta mršavija, imam oblina ali su nevidjive zbog širokih dukseva koje nosim. Povučena sam u društvu i previše zatvorena u sebe. Umem ponekad da planem ali posle takvog ispada pocrvenim i od stida pognem glavu.

Polako je i sunce zašlo pa je Elena morala da krene.

E:Ehh, morala bih da idem sad. Videćemo se sutra kozo? - upitno me pogleda i podigne desnu obrvu.

J:Naravno.- nasmejem se i štipnem je za obraz.

Ona krene da izadje ali pre nego zatvori vrata okrene se.

E: Sutra Stefan pravi žurku i samo da znaš ideš sa mnom lepotice. - kaže

J:Elenaa!- viknem i rastegnem njeno ime jer zna da ne volim žurke,alkohol i miris cigareta, a ni glasnu muziku..

E: Ideš Natali i tačka. Ajde vidimo se, ljubim te.

Ode napokon, a ja zabijem glavu u jastuk i vrisnem.

Mrzim žurke!