Life with boys ✓

6#

Sporo hodam školskim hodnikom. Sama sam jer je Mihael baš danas odlučio markirati, a Leo je cijelo vrijeme s Emmom. Preko poruke mi je rekao da ju je u WC-u u klubu napao neki čovjek i da je kod nje prenoćio jer ga je zamolila a njemu naravno nije bio problem.

U daljini sam vidjela jednog dečka. Sav je bio u crnom i imao je kapuljaču na glavi. Kao i uvijek poro je hodao s rukama u džepovima i gledao u pod. Zove se Jackob. Inače jako je zgodan. Ima crnu kosu i svjetlosmeđe oči. Ne ide samnom u razred, ali je moje godište. Nitko ne zna puno o njemu jer je jako hladan, tih i odbija ljude od sebe. Nitko ne zna razlog.

Već dugo planiram jedan plan da me primijeti. Kao trčim jer žurim negdje i ,,slučajno" se zabijem u njega. Padnem na pod i evo ga. Primijetiti će me. Pošto sad imam papire u rukama past će mi na pod. Možda mi pomogne pokupiti ih ili će samo hladno proći kraj mene. Nikad se ne zna. Moram probati.

Zatrčala sam se ravno na njega. Udarac je bio tako jak da smo oboje pali na pod.  Točnije on, a ja na njega. A moji papiri sve po nama. Ajme nisam ovo ovako planirala.

Ležao je na leđima a ja na njemu.  Ljuto je gledao u mene.

,,Sori." Rekla sam dok sam ustala.  Osmjehnula sam se slatko jer je to jedini način da ne prasnem u smijeh.

,,Pazi kuda hodaš." Oštro me pogledao i otišao. Mogu se kladiti da kad smo pali na pod da je imao blagi osmijeh.

Dobro, prva faza plana gotova. Druga je pratiti ga nakon škole. Onako nemam pametnijeg posla. Dosta sam dobra u praćenju jer još nikad nisam bila otkrivena. Puno puta sam pratila svoju braću.

(...)

Škola gotova za danas. Rekla sam dečkima da poslije škole idem prošetati da razbistrim mozak. Samo su slegnuli ramenima. Znaju da me nitko neće ukrasti sad jer je dan, a u klub sigurno ne bi išla u ovo doba.

Vidjela sam ga kako odlazi iza škole. Krenula sam za njim. Iza škole bio je puteljak koji je vodio u dio grada koji mi baš nije dobro poznat. Došao je do neke uske ulice. Na kraju ulice nalazili su se stari dućani. U daljini sam vidjela visoke zgrade. To je zabačeni dio grada. Nisam nikad bila tu. Odjednom se okrenuo a ja sam se brzo sakrila iza jednog dućana. Nastavio je hodati sve do jedne zgrade. Ušao je u nju. Tu valjda živi. Dobro ako ništa bar znam di živi.

Okrenula sam se i sudarila s nekim. Bio je to ogromni lik sav u crnom. Ne sviđa mi se ovo. Stavio mi je ruku na usta i pribio me uz zgradu.

,,Sad ćemo se zabaviti." Perverzno se nasmijao. Napravila sam zgađeni izraz lica.  Ne želim se zabavljati s njim.

Pribio se uz mene da ne pobjegnem i počeo si je otkopčati hlače. Ok, sad me strah. Srce mi je ubrzano kucalo i brzo sam disala.

,,Ne boj se za čas smo mi gotovi."

Probala sam podignuti nogu i udariti ga, ali presnažan je. Ruke mi je raširio i počeo skidati majicu. To mu nije bio dobar potez jer sam ga uspjela udariri u nezgodno mjesto. Skvrčio se i počeo se derati na mene i vrijeđati me. Probala sam pobjeći, ali se još bolje pribio uz mene.

,,Ovo ćeš pamtiti do kraja života!" Zaderao se.

Uspio mi je skinuti majicu tako da sam ostala samo u crnom grudnjaku. Zaklopila sam oči i spremila se na najgore. Za par trenutaka više ga nisam osjećala na sebi. Otvorila sam oči i vidjela Jackoba kako tuče onog lika. Bio je na njemu i šakama ga je udarao po licu. Ali problem je u tome što ja još nemam svoju majicu. Onaj lik ju je imao u ruci. Samo sam prekrižila ruke na prsima da mi se grudi tako ne vide, jer ono, velike su.

Završio je s udaranjem i pogledao me. Uzdahnuo je. Imao je moju majicu, dobro nije moja Leova je, i bila je sva krvava. Dobro što sam sad imala Leovu majicu a ne svoju. Ustao je s lika i došao do mene.

,,Što ti radiš ovdje?" Pitao me grubim, savršenim glasom.

,,Ja?" Pravim se glupa.

,,A ne tvoja mama."

Oštro sam ga pogledala. Ne volim dok netko spominje moju majku.

,,Moja majka nije tu kao što vidiš, a ja sam se izgubila." Hladno sam rekla.

,,Izgubila si se?" Podigao je obrvu i prekrižio ruke.

,,Da. A sad mi daj novu majicu jer je zbog tebe upropaštena."

,,Zbog mene? Da mene nije bilo ti bi tu bila silovana. A i uostalom, to je muška majica."

,,Posudila sam ju od brata." Pogledala sam ga u oči. Gledali smo se još neko vrijeme tako. Primijetio je da mi je hladno.

,,Dođi." Lagano me primio za ruku. ,,Dat ću ti majicu i onda ideš."

,, Ali rekla sam da sam se izgubila" što je bilo istina jer nemam pojma gdje sam ,,ne znam kamo ići."

,,Kako si uopće dospjela ovamo?" Pitao je i otvorio vrata od zgrade.

,,Ne znam, htjela sam ići prošetati nakon škole da razbistrim glavu. Moožda me zanimalo što se nalazi ovdje jer tu nikad nisam bila."

,,Tako znači."

Penjali smo se po starim stepenicama.

,,Ne želim biti nepristojan... Ali u stanu je nered pa ako bi mogla pričekati ispred vrata." Rekao je i stao ispred jednih vrata.

,,Navikla sam na nered." Nisam sigurna dali je ovo bilo pametno reći.

,,Ti? Oke, uđi. Ali neću ja objašnjavati ljudima unutra zašto nemaš majicu." Otvorio je vrata. Čula sam trčanje i dječje smijanje. Aww pa on ima malu braću.

,,U redu ja ću onda." Rekla sam i ušla. Ovo ću požaliti.

Stan je bio malen i slatko uređen. Dvoje djece je trčalo i zaustavili su se kad su me vidjeli. Dječak i djevojčica.

,,Tko si ti?" Pitala je djevojčica.

,,I zašti nemaš majicu?"

,,Da čujemo, zašto nemaš majicu?" Čula sam glas iza sebe. Jackob me gledao ozbiljno.

,,Polijala sam se s vodom po cijeloj majci pa je Jackob rekao fa će mi dati svoju." Gledala sam malo djecu malo Jackoba.

,,Dobro." Djevojčica je slegnula ramenima. ,,Sad se idemo igrati." Povukla me u kutak gdje je imala lutkice.

Volim djecu i volim se igrati s njima. A dobra stvar je što i djeca vole mene.

Nije joj smetalo što nemam majicu koliko vidim. U ruke mi je dala barbiku i igrale smo se.

Jackob se vratio iz sobe sa crvenom majicom. Odmah sam je obukla. Ne kužim zašto mi nije bilo neugodno pred njim kad sam bila u grudnjaku. Možda zato jer mi nije gledao u grudi i nije mi govorio da sam ljepša bez majice i bla bla bla. Drugačiji je. Sviđa mi se.

Kako god, nastavila sam se igrati s djevojčicom. Ne znam joj ime ali ni ne trebam znati.

Jackob pov

Gledam ju kako se igra sa Stacy. Baš je slatka. Izgleda kao malo dijete. Ponaša se kao da nije bila skoro silovana malo prije. Druge cure bi plakale. Drugačija je. A i danas se zabila u mene na hodniku tako jako da smo oboje pali na pod. Baš je smotana. Ali ne znam želim li nekoga pustiti u svoj život.

Živimo tu u staroj zgradi u opasnoj ulici koja je svakim danom sve opasnija za klince. Ne želim da imaju takvo djetinjstvo, da odrastaju u siromaštvu i svađi roditelja. Naša majka svaki dan pije i skoro nikad je nema doma jer je svaku noć s drugim. Tata isto pije, no ni njega nema doma. Kad je doma onda je ljut na sve i često ako mene nema doma zna tući Stacy i Andya. Ja sam ih odgojio jer moroni od roditelja nisu sposobni. Čistim, kuham, peglam, sve što bi roditelji trebali. Oboje idu u vrtić. Ujutro ih ja vodim, a vtaćaju se sami. Tu ih nitko još nije napao jer ne napadaju malu djecu. Od njih nemaju koristi. Napadaju samo dobro građene djevojke, kao Selena.

U školi mi ne treba nitko jer imam dovoljno problema kod kuće. Ali Selena mi se činila kao osoba koja dosta prigovara. Nisam znao da voli djecu. Čudno što nije ništa rekla o stanu u kojem živimo. Stvarno je posebna.

Selena pov

Stvarno je zabavno ovo dijete. Mobitel mi je zazvonio. Leo je.

_____________________