Život u petoj brzini

Marko

Moja se kuća nalazi u blizini velikog tržnog centra pa je Emilija odlučila da dodje do nas. Iskreno? Iznenadio sam se kada sam je ugledao na ulaznim vratima, dugačka crna kosa spuštala joj se niz ledja, nosila je mindjuše u obliku kosturskih glava, nije imala nikakvu šminku, ali je imala pirsing na obrvi. Obukla je crne pantalone i crnu majicu kratkih rukava, uvek je nosila crno i dobro joj je pristajalo.
Većina momaka ju je izbegavala, pričali su da je to zbog njenog izgleda, da ih je plašio taj emo pank izgled za koji su pričali da je satanistički, ali ja nisam baš siguran u to.

Njen otac je jedan od najozloglašenijih mafijaša na ovom području, diluje drogom, radi šta hoće, policija mu ne može ništa, kao ni gradonačelnik, priča se da je jednom ubio čoveka samo zato što je zaboravio da stavi šećer u njegovu kafu, kruže priče da je ubio i prvog mladića koji je slomio srce njegovoj mezimici, jedinici.

Mene nije bilo strah, upoznao sam ga, ne izgleda tako ozloglašeno kao što se priča, a i nisam zaljubljen u nju, mi smo samo drugovi. Ćerka Al Kaponea naše generacije pred mojim vratima, tek mi je sad to palo na pamet!

"Zdravo Marko" rekla je kada sam joj otvorio vrata.

Prišla mi je, zagrlila me i poljubila u obraz, uzvratio sam joj poljubac.

Nik i Stef su stajali iza mene otvoreno zureći u nju, Emilija ih nije odmah primetila zbog otvorenih vrata, pa je, tek nakon što je zakoračina unutra, mogla da ih odmeri svojim tamnim pogledom.

„Emilija ovo su Nikola i Stefan. Nikola, Stefane ovo je Emilija" predstavio sam na brzaka. Jebeno brbljam!

Stef je samo klimnuo glavom i rekao „ćao."

Nik je prišao, uzeo Emilinu ruku i poljubio je uz naklon.

„Drago mi je lepa gospo" rekao je dok je to radio.

Emili se nasmejala, od srca, mogao sam da vidim kako joj osmeh dodiruje odsjaj u oku.

„I meni je drago hrabri viteže" odgovorila mu je smešeći se.

Nikada nisam video Nika da se ovako ponaša. Da li je moguće da se zaljubio u Emiliju? Ne, nije moguće, promenio je previše devojaka, to prosto nije u njegovoj prirodi, a možda i jeste? Ne mogu da budem siguran dok ga ne pitam, a ne mogu to da uradim dok je Emili tu tako da sam pokušao da prestanem da mislim o tome, makar onoliko koliko sam mogao.

„Hajdemo" rekao sam i svi smo izašli.

Dok smo išli ka tržnom centru primetio sam da je Marko prstom napravio tri mala kružića na svojoj glavi, kao da ga je nešto zasvrbelo, nisam mogao da verujem, stvarno mu se svidja!

Potpuno sam zaboravio na tu našu šifru. Pre nekoliko godina, kada smo bili još mladji i potpuno obuzeti hormonima, ili bolje reći napaljeni kao životinje, ništa manje nego sad rekao bih, smislili smo ovu šifru. Kada bi se nekome od nas dopala neka devojka to je bio signal da je ona zauzeta i da druga dvojica treba da pomognu prijatelju po pitanju te devojke.

Nije mi se svidelo to što mu se svidja Emili, ne zato što mi je drugarica nego zato što mislim da je ona previše veliki zalogaj za njega, ali nisam mogao da se pravim da nisam video šifru. Nik je znao da sam je video, a znao je i Stefan, moram da mu pomognem, šta god da se desi, a kada budemo bili sami objasniću mu ko je ona i ako i dalje bude želeo da bude sa njom potrudiću se svim silama da ih spojim, ipak je on moj najbolji prijatelj. ALI NJEN OTAC JE OKORELI MAFIJAŠ!
Prišao sam im i stao izmedju njih.

"Vidim da ste se vi, srculenca, zapričali" počeo sam da brbljam nateravši ih da se nasmeju.

Nije loš prvi korak, samo moram da pazim da ih ne zbližim previše pre nego što budem popričao sa Nikolom.