Savršeno nesavršeni (Završena)

109. deo

Nakon pola sata mozganja o pretpostavkama ko bi moja mama mogla biti ponestajalo mi je strpljenja. Glava me je užasno bolela zbog nesanice. U pola pet smo odustali i otišli na spavanje. U poslednje vreme nisam mogla odmah da zaspim čim bih se bacila na krevet.
Danas je bilo drugačije. Mišići su me boleli. Glava i duša takođe. Jedino lepo što mi se desilo pre deset sati je kada sam bila u izlasku sa Aleksejem. Ništa više. Nakon par okretanja po krevetu sam utonula u san.

Jedan po podne...

Skočila sam iz kreveta kada mi je hladna voda oblila lice i pidžamu. Istu sam odmah skinula ostavši u potkošulji.
J: ,,Da li si realan?"
Ognjen je groktao od smeha. Ispustio je na pod malu zelenu kanticu i uhvatio se za stomak od smeha.
O: ,,Ja...ja....!"
Pokušavao je da dođe do reči ali tada bi se još više smejao.
O: ,,Pa trebalo je da vidiš....Ne mogu!"
Spustio se kolenima na pod i nastavio da se smeje.
Ugledala sam svoje zbunjeno lice u ogledalu preko puta kreveta.
Posteljina nije primila udarac vode jer je ona bila namenjena meni.
Namrštila sam se i počupala ga jako za kosu te je počeo da jauče kada sam stala na krevet ne bih li bila viša od njega.
O: ,,To boli! Laura! Samo sam se šalio."
Nisam popuštala stisak.
J: ,,Sva sam mokra! Pogledaj me!"
Jedva je podigao glavu. Snašao se. I on je mene jako uhvatio za kosu i počeo da je vuče. Stavio mi je ruku na usta kada sam vrisnula.
O: ,,Aman! Ćuti. Pomisliće da te koljem."
Skupila sam usne i zapovedila mu.
J: ,,Pusti me!"
O: ,,Pustiću ukoliko me ti pustiš!"
Oklevala sam ali je bolelo.
J: ,,Dobro, puštam."
Istovremeno smo sumnjičavo sklonili ruke s kose jedan drugog. Skočila sam s kreveta i izašla iz sobe.
J: ,,Sva sam mokra."
O: ,,Bilo je zabavno!"
Dodao je iz sobe a potom mi se pridružio u hodniku.
J: ,,Ti..."
Oglasilo se zvono na vratima.
J: ,,Ko god da je, spasio te je."
Napravio je grimasu imitirajući me, potom je otišao u kupatilo.
Otvorila sam vrata.
J: ,,Oh, Aleksej."
Čudno sam izgovorila njegovo ime.
A: ,,Moramo da porazgovaramo."
Progutala sam glasno knedlu. Srce mi je odzvanjalo u ušima.
J: ,,O čemu?"
A: ,,Ne znam da li si videla novine..."
J: ,,Oh, te! Znam."
Čekao je da nastavim svoj govor ali nisam imala šta dalje da kažem.
A: ,,Šta ćeš s time?"
J: ,,Tata će se pobrinuti za to."
Klimnuo je glavom. Stajao je poput kipa a pokreti su mu bili ukočeni.
J: ,,Čaj? Doručak?"
Nasmejao se.
A: ,,Može."
Pomerila sam se s vrata kako bi prošao unutra.
Stao je nasred dnevne sobe.
A: ,,Nisi sama."
Naglasio je podrugljivo kada je Ognjen izašao iz kupatila umotan samo peškirom oko struka.
Mogla sam da uporedim svoje crveno lice sa majicom koju je Aleksej nosio.